Viktorijansko i edvardijasko razdoblje označilo je revoluciju u domaćinstvu. To je bilo smelo i uzbudljivo doba inovacija, revolucionarnih otkrića i dramatičnih naučnih promena, od kojih su mnoge promenile život kod kuće.

Bilo je nekih ozbiljno opasnih stvari u domovima viktorijanske Engleske. Viktorijansko doba bilo je vreme masovnih naučnih otkrića i razvoja, ali su vrlo često „nove“ stvari činile više štete nego koristi. Evo samo nekih opasnih stvari u domovima viktorijanske Engleske za koje će vam biti drago što ne moramo da brinemo u svojim domovima.

1. Lažni hleb – faslifiakt hleb

Kada su osnovne namirnice poput hleba počele da se proizvode jeftino i u velikim količinama, za nove stanovnike grada, viktorijanski proizvođači su iskoristili priliku da maksimiziraju profit zamenom sastojaka za jeftinije koje bi dodale težinu i zapreminu. Hleb se falsifikovao dodavanjem pariskog gipsa, brašna od pasulja, krede ili stipse. Stipsa je jedinjenje na bazi aluminijuma, koje se danas koristi u deterdžentima, ali je tada korišćeno za pravljenje hleba što je činilo hleb poželjno beljim i težim. Ne samo da je takvo falsifikovanje dovelo do problema neuhranjenosti, već je stipsa proizvodila probleme sa crevima i izazivala zatvor ili hroničnu dijareju, što je često bilo fatalno za decu.

2. Borna kiselina u mleku

Hleb nije bio jedina hrana koja se faslsifikovala. Testovi na 20.000 uzoraka mleka 1882. su pokazali da je petina bila falsifikovana, ali veliki deo toga nisu uradili proizvođači, već sami domaćini. Verovalo se da borna kiselina „pročišćava“ mleko, uklanjajući kiseli ukus i miris iz mleka koje je već počelo da se kvari. Male količie borne kiseline mogu izazvati mučninu, povraćanje, bolove u stomaku i dijareju, ali još gore, ono što je sakrila borna kiselina bilo je posebno opasno. Pre pasterizacije, mleko je često sadržalo goveđu tuberkulozu, koja bi cvetala u okruženju pogodnom za bakterije koje je stvorila supstanca. Goveđa TB oštećuje unutrašnje organe i kosti kičme, što dovodi do teških deformiteta kičme. Procenjuje se da je do pola miliona dece umrlo od goveđe tuberkuloze iz mleka u viktorijanskom periodu.

3. Opasna kupatila

Kupatilo kakvo poznajemo danas je viktorijanski izum. Pored užasnih slučajeva opekotina u kadi, postoje čak i izveštaji da je bilo incidenata da su toaleti spontano eksplodirali. Razlog zašto je ovo moglo biti moguće je taj što su zapaljivi gasovi poput metana i vodonik-sulfida, koji potiču iz ljudskog otpada, nakupljeni u kanalizaciji mogli da iscure nazad u kuću, gde bi teoretski mogli da budu zapaljeni od golih plamena sveće.

4. Ubisvtena stepeništa

Kako su se kuće brzo podizale, jedna oblast dizajna koja se često zapostavljala bila su stepeništa, posebno ona koja su bila postavljena za upotrebu posluge. Preusko i prestrmo, sa nepravilnim stepenicama, stepenište za poslugu predstavljalo je smrtonosnu konstrukciju. Dodajte tome težinu poslužavnika za nošenje ili komplikacije sa dugim suknjama, i stepenice bi lako mogle pokazati fatalne.

5. Zapaljivi parkesin

Britanski pronalazač je Aleksandar Parks je izumeo materijal koji se može oblikovati a koji danas nazivamo plastikom. Krstio ga je parkesin, ali je ubrzo postao poznat po svom američkom nazivu celuloid. Takva rana plastika bila je veoma poželjna jer je omogućavala da se sve od broševa i češlja za kosu do kugli za bilijar, koje su ranije bile dostupne samo u skupoj slonovači, naprave jeftino. Korišćen je čak i za pravljenje kragni i manžetni koje su se lako čistile. Nažalost, parkesin je takođe veoma zapaljiv i eksplozivan je pri udaru.

6. Trovanje karbolnom kiselinom

Viktorijanci su čistoću povezivali sa idejama o moralnosti i uglednosti. Nova nauka o mikrobima samo je pojačala viktorijansku preokupaciju hvatanjem u koštac sa klicama. Hemijski proizvodi za čišćenje za iskorenjivanje prljavštine i bolesti bili su u velikoj meri reklamirani i veoma efikasni, ali njihovi toksični sastojci, poput karbolne kiseline, bili su sadržani u bocama i pakovanjima koja se nisu razlikovala od drugih proizvoda za domaćinstvo. Kutije kaustične sode i praška za pecivo lako su se mogle pome[ati. Septembra 1888. Aberdin Evening Ekpres izvestio je da je 13 ljudi otrovano karbolnom kiselinom u jednom incidentu, od kojih je pet je umrlo. Tek 1902. godine Zakon o farmaciji je zabranio da boce opasnih hemikalija budu slične običnim tečnostima.

7. Radijum

U edvardijanskoj eri otkriven je novi magični element kao izvor energije i sjaja koji je oduševio i fascinirao ljude – radijum. Korišćen je, kao i azbest, u svim vrstama proizvoda, kao što su cigarete, kondomi, šminka, pasta za zube, pa čak i čokolada. Iznad svega, vladala je pomama za brojčanicima na satovima koje su svetleli u mraku a koje su farbale tzv „radijum devojke”. To su bile žene koje su radile u fabrici satova i bojile brojčanike na satovima svetelećom bojom. Ipak, kao što sada dobro znamo, radijum je izvor trovanja radijacijom i ako se proguta, može dovesti do anemije, preloma kostiju, nekroze vilice i leukemije.

8. Čudesni materijal

Edvardijanski inženjeri su mislili da su otkrili čudesni materijal koji nije zapaljiv, jeftin i čist. Korišćen je za skoro sve u kućama početkom XX veka: fenove za kosu, podne pločice, igračke, rukavice za rerne, oluke, izolaciju, čak i odeću. Međutim, čudesni materijal, azbest, bio je, kao što sada znamo, smrtonosan. Azbestna vlakna mogu ući u pluća i naneti veliku štetu. Još uvek ne znamo pun broj smrtnih slučajeva koji su posledica upotrebe azbesta jer i dalje predstavlja smrtonosnu opasnost.

9. Frižideri

Frižideri su počeli da ulaze u dom u edvardijanskoj eri. Bili su to izuzetno korisni izumi ali isto tako i roba kojom je potrošač mogao da demonstrira svoje pomodarstvo. Problem je bio što je njihov početni dizajn bio prepun nedostataka . Ispuštali su toksične gasove kao što su amonijak, metil hlorid i sumpor dioksid i lako su mogli dovesti do smrti.

10. Struja

Dolazak struje bila je izuzetna inovacija. Ljudi u početku nisu znali kako da je koriste. Problem je bio što ljudi nisu imali predstavu kakvu je štetu mogla naneti struja. Kao izvor energije, bila je čista, sigurna, uključuje se na prekidač… Ona je bila mnogo skuplja od gasa ali su kompanije reklamirale prednosti struje. Novine su bile prepune tekstova o struji, kao o najnovijem čudu! Izgledala je šik, moderno i poželjno. Ako ste urbana porodica, sofisticirana, idete u korak sa vremnom, treba vam struja! Znakovi upozorenja su bili nepotpuni i svodili su se na to da su im savetovali da ne prilaze električnoj utičnici sa upaljenom šibicom. Početkom XX veka, elektroprivrede su nastojale da zainteresuju potrošače za najnovije električne proizvode. Neki od njih su očigledno bili znak za uzbunu: električni stolnjak u koji su se lampe mogle direktno priključiti očito nije dobro išao sa opasnošću od prolivene vode. Međutim, prava opasnost je dolazila od samih potrošača koji su pokušavali da uključe više uređaje u jednu utičnicu. Nije bilo uzemljenja ili su pokušavali da sami reše probleme. Svugde su se mogli videti ogoljeni kablovi. Nigde nije bilo izolacije a ako je i bilo, bila je od neadekvatnog materijala. Novine su bile pune slučajeva ljudi koji su stradali od struje.

11. Arsenik

U prodavnicama prehrambenih proizvoda viktorijanske Britanije prodavali su se čaj, keks, šećer, brašno, pirinač i arsenik. Neregulisan tokom većeg dela XIX veka, arsenik je bio dostupan svima, podjednako deci i ubicama. Tapete, pivo, vino, slatkiši, papir za umotavanje, oslikane igračke, insekticidi, odeća, ukrasi za šešire, ugalj i sveće — sve je sadržalo arsenik. Industrijska evolcija je bila “glavni krivac” za sveprisutnost arsenika. Domaćice su ga koristile za trovanje štetočina; lekari su ga koristili za održavanje tela za kasnije seciranje. Beli arsenik bio je prvi izbor trovača zbog njegove lake dostupnosti. Roditelji pogođeni siromaštvom koristili su arsenik da se oslobode viška dece, žene su ga koristile protiv muževa i muževi protiv žena. Većina trovanja je ipak bila slučajna.

Osim ako nije jasno označen i držan odvojeno, beli prah se lako mogao zameniti sa pariskim gipsom (koji proizvođači slatkiša koriste za falsifikovanje šećera), brašnom ili šećerom. Pojedinci su nesvesno dodavali arsenik u hranu ili piće i niko nije sumnjao da bi zelene haljine ili zelene tapete mogle da razbole, pa čak i da ubiju sve dok lekar nije oglasio alarm 1857. Pošto su lekari prepisivali male doze arsenika kao lek, mnogi su verovali da male doze neće izazvati bolest. Tek 1880-ih, kako se broj kliničkih slučajeva povećavao, došlo se do konsenzusa: arsenik u bilo kojoj dozi je nezdrav.

Nemačka je zabranila čuvene zelene tapete a Engleska ne jer su proizvođači tvrdili da je njihov proizvod bezbedan. Vremenom se to menjalo pogotovo kada je kraljica Viktorija bila bolesna pa se pretpostvljalo da je zbog tepeta. Iako nikada nisu zvanično zabranjene, počele su da se pojavljuju reklame sa aresenik free sloganom.

2) Haljina bojena bojom sa arsenikomhttps://www.esquiremag.ph/the-good-life/pursuits/paris-green-history

Na Viktorijance su posebno uticali visoki ideali morala i bontona, a dobar ukus je bio posebno cenjen deo tih ideala. Viktorijansko društvo je karakterisalo brzo rastuća srednja klasa, ona koja je težila da se ponaša i izgleda baš kao elita. Viktorijanci su pratili najnoviju modu u svemu, od hrane do odeće, a poslednja moda u kućnom dekoru bile su živopisne, tamnozelene tapete. Godine 1775. švedski hemičar je izumeo zeleni pigment koji je bio svetao, živopisan i jeftin za proizvodnju. Tokom godina, ovaj pigment je preuzeo tržište i korišćen je u svemu. Međutim, nakon što su se moderne zelene tapete pretvorile u proizvod masovne proizvodnje, ljudi su počeli da se misteriozno razboljevaju. Ispostavilo se da je ključni sastojak zelenog pigmenta arsenik. Viktorijanci su pokrivali čitave sobe u svojim domovima ovom otrovnom hemikalijom. Imati arsenik na zidovima sobe bilo je opasno iz nekoliko razloga. Vlažnost u prostoriji, zajedno sa rastom gljivica, mogla bi dovesti do toga da se arsenik u tapetama rasprši u vazduh i dospe u pluća ljudi. Ni dodirivanje nije bilo bezbedno, a radoznali mališani mogla su da pojedu parče tapete koja se lako kida. Kako se sve više ljudi razbolelo pa čak i umrlo, lekari su počeli da povezuju misteriozne smrti sa arsenikom. Tako je javnost bila upoznata sa opasnošću obavezujući proizvođače da prave bezbednije proizvode.

12. Gasno osvetljenje

Gasno osvetljenje ušlo je u viktorijanske domove uvodeći novu eru svetlosti i udobnosti, ili se barem to očekivalo. Iako su kuće postale svetlije pod sjajem gasne lampe, postale su i opasnije. Gas korišćen u to vreme bio je bez mirisa i podložan curenju. Ništa nije moglo da upozori osobe u prostoriji na neposrednu opasnost. Pre nego što bi to shvatili, bili bi u nesvesti i na kraju mrtvi. Bez obzira na rizik, gasne kompanije su bile izuzetno popularne u to vreme, a domovi širom Engleske su brzo postajali opremljeni gasnim osvetljenjem. Gasne kompanije su tvrdile da je upotreba gasa sasvim bezbedna. Da bi imale veću zaradu, gasne kompanije su smanjivale dotok gasa do potrošača noću i dešava se situcija da se gasna lampa ugasi ali da gas i dalje curi u sobu i dovodi do toga da se ujutru stanovnici kuće ne probude. Druga polovina XIX veka je punila novine člancima o strdalim ljudima od gušenja gasom. Napredak u inovacijama je bio vrtoglav i nije bilo vreman da se novi proizvodi ispitaju. Dobrobit osvetljenog i zagrejanog doma bili su razlog zašto su mnogi bili voljni da razikuju i suoče se sa posledicama.

13. Korset

Korset je bio obavezan deo garderobe u viktorijansko doba. Bio je preteča grudnjaka jer je pridržavao grudi ali je i pomagao da se nosi teret od preko 6kg odeće. Korseti su bili proizvođeni u fabrikama i bili su dostupni svima. Iako su izgledali privlačno, žene su konstantno bile u bolovima. U to vreme su počele da se pojavljuju slike idealnih žena a ti ideali su bili nemoguće ostvarljivi. Preporuka je bila da se korset nosi stalno. Sada su pravljeni sa jednom malom tehnološkom inovacijom a to je bio metalni dodatak koji je omogućavao da se korset stegne jako a da se ne ošteti tkanina. Cilj je bio da struk bude što tanji, da se postigne figura tzv. „peščanog sata“. Neke žene su ga nosile i danju i noću kako bi „trenirale svoje telo“. Počeo je da biva popularan Vodič za viktorijanske žene gde se preporučivalo ženama da rade vežbe u korsetu.

Dokazano je da je bio štetan ali da li je mogao biti ubica? Od upotrebe korseta dolazilo je do stezanja rebara i njihovo lomljenje a sa njima je stradala i jetra koja se urezivala u rebra. Stradao je i želudac kao i ostali unutrašnji organi. Dovodio je i do brojnih problema sa plućima.

Krajem XIX veka ženske aktivnosti su bile sve veće i nije bilo ničeg neženstvenog voziti bicikl, hodati slobodno i sve to nije bilo praktično sa korsetom i žene su počele da se bune da nema smisla nositi ih, da im smetaju i da ujutru provode sate dok se oblače umesto da rade nešto pametnije. Ove promene se dešavaju zajedno sa rastom položaja žena.

1882. godine osnovano je Društvo racionalog oblačenja koje se protivilo bilo kojoj modi koja deformiše figuru, ometa pokret tela ili na bilo koji način, utiče na zdravlje žene. Protivili su se nošenju korseta, visokih potpetica, uskih čizama. Do 1890. godine neke fabrike su počele da prihvataju zamerke ali jedna stvar, verovatno, nikad neće nestati, a to je iskušenje da se dostigne ideal lepote bez obzira na cenu.

Zašto su, onda, žene nastavile da nose korsete? To je bila svojevrsna psihološka nagrada, imati nevertovanto tanak struk.

2) Reklama za korset https://www.pinterest.com/pin/194710383875943828/

3)https://www.pinterest.com/pin/365495326015954967/

Izvori: www.bbc.com – dr Suzana Limpskomb; www.sciencehistory.comhttps://www.sciencehistory.org, www.historyofyesterday.comhttps://historyofyesterday.com/5-ways-the-victorians-poisoned-themselves