1. Bio je siroče

Rođen je 1571. godine kada je harala bubonska kuga od koje su mu umrli roditelji.

2. Njegova dela su bila u službi kontrareformacije

Krajem XVI i početkom XVII veka, Katolička crkva je gradila kampanju poznatu kao kontrareformacija kao odgovor na reformaciju, koja bi se suprotstavila rastućoj pretnji protestantizma. Kao deo ovog programa, crkva se obratila slikarima, vajarima i arhitektama da vizuelno potvrde dominaciju i moć katoličanstva i povrate katolike koji su prešli na protestantizam.

3. Bio je najistaknutiji italijanski barokni slikar

Karavađo je bio pionir tenebrizma (italijanski: tenebroso, „tamno’’) Tenebrizam je izraz u slikarstvu kojim se opisuju jaki kontrastni odnosi svetlog i tamnog (kjaroskura) na slici za postizanje dramatizma koji dominira slikom sa izraženom tamom i stvarajući efekat reflektora.

4. Karavađo je radio brzo

Umro je mlad sa 38 godina ali je bio vrlo plodan umetnik. Slikao je brzo, voleo je da slika dirktno na platno bez skica i crteža i obično je slikao uz pomoć živih modela.

5. Karavađo je bio opasan kriminalac

Imao je prgavu narav i brzo bi zapadao u kafanske i ulične tuče. Počinio je mnoge lakše prekršaje poput psovanja policajca ili lutanje ulicama sa mačem. Jednom je isekao deo plafona kako bi imao više prirodnog svetla dok slika što je navelo njegovog gazdu da ga izbaci iz stana. Najmanje jedanaest puta je izveden pred sudiju zbog povrede stražara, bacanja tanjira u lice konobaru jer su, navodno, njegove nedovoljno pečene artičoke prava uvreda!

6. Karavađo je ubio čoveka u dvoboju

Ranucio Tomasini je bio rimski makro koji je uvredio prostitutku kojoj se Karavađo divio i za to bio ubijen. Neki smatraju da je netrpeljivost među njima bila zbog kockarskog duga.

7. Proveo je nekoliko godina u izgnanstvu

Kao presuda za Tomasinijevo ubistvo bila je smrtna kazna koja se mogla izvršiti u bilo koje vreme u Rimu. Pobegao je u Napulj gde je našao zaštitu plemićkih porodica, poput Sforce i na Maltu, nezavisnu državu, gde se osećao sigurnim. Tokom izgnanstva nastavio je da radi pa je tako putovao na Siciliju gde su nastala njegova najuticajnija dela poput Odsecanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

8. Pobegao iz zatvora nakon što je napao visoko rangiranog viteza

Dok je bio na Malti Veliki Majstor Malteških vitezova Svetog Jovana mu je ponudio viteštvo što bi značilo i pomilovanje za počinjeno ubistvo. Međutim, Karavađo je napao visoko rangirnog viteza tokom neke svađe što je značilo da Karavađo ostaje bez viteštva i ide u zatvor. Uspeo je da pobegne iz zatvora na Siciliju gde je živeo u konstantnom strahu. Njegova paranoja se obistinila jer je bio napadnut, verovatno kao odmazda za incident na Malti i tada mu je lice trajno unakaženo.

9. Pokušao je da iskoristi svoje slike za svoje pomilovanje

Tokom četiri godine u izgnanstvu Karavađo je pokušavo da dobije pomilovanje od pape za ubistvo Tomasinija. Posalo je slike kao što su David sa Golijatom i Saloma sa glavom Jovana Krstitelja moćnim članovima porodica koje su bile bliske papi u nadi da oni mogu posredovati u njegovom pomilovanju. Karavađo je umro pre nego što je bio pomilovan.

10. Umetnici na koje je imao uticaja zvali su se Karavađisti

Karavađo je ostavio ogroman uticaj na umetnike u svakom gradu koji je posetio. Mnogi umetnici njegovog vremena i generacije koje su usledile, koristile su tenberizam i kjoskur. Jedna od napoznatijih karavađista je bila Artesmisija Đentilesku.

11. Italijanska mafija je možda ukrala Karavađovu sliku

1969. godine Karavađova slika Rođenje sa Svetim Franjom i Svetim Lorencom je ukradena u Palermu. Iako slika nikada nije pronađena, članovi italijanske mafije su tvrdili da je slika često bila izložena na sastancima i skupovima visokih članova mafije ali da je oštećena i naknadno uništena.

12. Iako je bio voljen umetnik svoga vremena njegovo delo je izazivalo stalne kritike šokiranih katolika

Karavađovo delo i sposobnosti su se cenili tokom njegovog života, a savremeni umetnici su ga smatrali majstorom slikarstva. Međutim, ponekad su njegova dela izazivala kontraverzu. Neki savremeni kritičari smatraju pojačani naturalizam na Karavađovim slikama nepotrebno brutalnim.

13. Uzrok njegove smrti je i dalje nerazjašnjen

Umro je 1610. godine pokušavajući da dobije pomilovanje od pape i vrati se u Rim. Neki istoričari tvrde da je umro od sifilisa, malarije ili bruceloze. Drugi veruju da je ubijen kao odmazda za Tomasinija ili viteza kojeg je napao na Malti.

14. Možda su ga ubile njegove slike

2010. godine pronađene su kosti za koje se veruje da su Karavađove. Kosti su sadržale toksičan nivo olova najverovatnije od boja koje je koristio, što ga je moglo ubiti.

15. Uticajne ličnosti iz sveta umetnosti redovno se pozivaju na dela Karavađa

Karavađov stil upotrebe dramatičnog tenebrizma, efekta reflektora i mračnih scena u mračnim tavernama ostavio je značajan uticaj na vizuelnu kulturu, čiji odjeci se i dalje pojavljuju u delima savremenih umetnika.

Izvori: H. V. Janson, Istorija umetnosti

https://historia.nationalgeographic.com.eshttps://historia.nationalgeographic.com.es/a/caravaggio-pintor-mas-canalla-barroco_14731,

https://historia-arte.comhttps://historia-arte.com/artistas/caravaggio