Rimski istoričar Kasije Dion opisao ju je kao „ženu koja prevazilazi lepotu“, a Holivud je prikazuje kao glamuroznu zavodnicu. Ali da li je Kleopatra zaista bila poznata lepota kao što je često prikazuje?
Kleopatra je uvek vredna istraživanja. Kada je u februaru 2007. godine rečeno da je mali novčić u kolekciji Društva starinara iz Njukastla promenio naše shvatanje o njoj, to je dospelo na naslovnice širom sveta.
Novinari su reagovali sa šokom. Kleopatra nije bila kraljica lepote, kažu izveštaji. Lice na novčiću nije ličilo na Elizabet Tejlor. Umesto toga, izgledala je „obično“, čak i „pronicljivo“ i imala je „kopču nalik na kuku“. Ovo je najavljeno kao otkriće. Ipak nije bilo ničeg posebno neobičnog u vezi s novčićem iz Njukastla. Preživelo je dosta novčića sa Kleopatrinim portretom na njima, i oni uglavnom ponavljaju iste osobine koje su zaprepašćivale izveštače: istaknuti nos, koso čelo, oštro zašiljena brada, tanke usne i šuplje očne duplje.
Ovi portreti na novčićima, iako iznenađujući za one koji su odrasli sa „holivudskom Kleopatrom“, jedine su potvrđene slike o njoj. To nije sprečilo ljude da pokušaju da ih odbace kao netačne i previše stilizovane – nadajući se da je moglo postojati još jedno lice Kleopatre, skriveno, koje bi više odgovaralo našim očekivanjima. Možda, pretpostavljali su, ovi neuverljivi portreti jesu delo nekih nekvalifikovanih umetnika.
Međutim, nema razloga da mislimo da su ovi portreti novčića pogrešni. Karakteristike poput velikih nosova ili karakteristična brada možda su bile malo preterane, ali samo zato što su te osobine bile najprepoznatljiviji atributi osobe koja se prikazuje. U tom smislu trebalo je da budu realni. Portreti Kleopatrinog oca na kovanicama, mnogo ređi od Kleopatrinih, prikazuju ga istaknutog nosa i kosog čela, pa su ove fizičke karakteristike mogle biti porodične osobine. Ni njeni ljubavnici ne podudaraju se sa njihovim modernim i popularnim predstavama: Julije Cesar ima naborani, mršavi vrat i sakriva ćelavu glavu krunom, a Antonijeva izbočena brada i slomljeni nos nimalo ne podsećaju na osobine Ričarda Bartona.
Novčići su kovani na raznim mestima u istočnom Mediteranu, od Aleksandrije u Egiptu do luke Patras u Grčkoj. Marko Antonije poklonio je Kleopatri niz istočnih gradova i teritorija, a u tim mestima su izradjivane kovanice u ime novog vladara. Iako se portreti pronađeni na novčićima razlikuju u stilu od umetnika do umetnika, oni su uglavnom detaljno dosledni, što sugeriše da su umetnici sledili smernice kada su gravirali matrice kako bi iskovali novčiće. Verovatno su kopirali zvaničnu sliku koju je sama kraljica odobrila – uključujući nos i bradu.
Uprkos njenoj legendarnoj naklonosti ka doterivanju, portreti su prilično skromni. Kleopatra oko glave nosi platnenu dijademu helenističkih vladara. Kosa joj je upletena u pletenice i uvijena u punđu. Preko ramena nosi plašt kojom pokriva haljinu. Diskretna minđuša visi joj na ušnoj resici, a oko vrata joj je niz bisera – jedini nagoveštaj bogatstva koji je opisao rimski pesnik Lukan. Na nekim novčićima čini se da njen plašt drži kopča koja se sastoji od više nizova bisera – blago koje je u to vreme možda imalo veliki značaj (poklon Cezara ili Antonija?)
Većina novčića sa njenim portretom datira iz perioda oko 30. g.p.n.e. kada je sama Kleopatra bila u srednjim ili kasnim tridesetim godinama. Često je povezuju sa Markom Antonijem, čiji se portret pojavljuje na drugoj strani novčića (a povremeno i na istoj strani, pored njenog), ali je uvek opisuju kao kraljicu, a ne samo kao Antonijevu suprugu: „Kraljica Kleopatra , Nova boginja “; „Za Kleopatru, kraljicu kraljeva i za decu koja su kraljevi“. Na nekim novčićima koji je prikazuju samu, uopšte nije ispisano ime jer su prepoznatljive osobine govorile ljudima koga gledaju.
Kleopatra je bila proglašena za neodoljivu i egzotičnu fatalnu ženu, a rimski pisci su jednostavno prihvatili tvrdnju. Pesnik Horacije je proglasio „smrtonosnim čudovištem“, a Propercije je, sa još manje delikatnosti, kraljicu nazvao „kurvom“. Ipak, bile su joj potrebne još neke izuzetne osobine da bi osvojila i Julija Cezara i Marka Antonija. Prema rimskom istoričaru Kasiju Dionu ona je bila „žena koja nadmašuje lepotu … sa moćima da potčini sve“.
Prikazivanje Kleopatre kao lepe i spletkama sklone zavodnice bila je tvorevina Oktavijanove propagande kojom je nesvesno stvorio najveću ljubavnu priču u istoriji. Ali novčići nam predstavljaju drugu vrstu priče, priču o dve ambiciozne političke ličnosti koje zajedno tkaju budućnost: Antoniju Rimskom trijumviru i Kleopatri, kraljici kraljeva.
Izvor: History Extra, 2016.https://www.historyextra.com/period/ancient-egypt/the-face-of-cleopatra-was-she-really-so-beautiful/
O izgledu Kleopatre, možete pogledati i na internet stranici www.moco-choco.comhttp://moco-choco.com/2016/04/20/what-did-cleopatra-really-look-like/