Ko je bio Aleksandar u svoje vreme? Entoni Everit nas upoznaje sa Aleksandrom, mladim radoznalim kraljevićem koji je opčinjen naukom, istraživanjima i Ilijadom. Kako je njegovo kraljevstvo raslo, tako je on pokazivao poštovanje prema potčinjenim narodima i njihovoj tradiciji. Kao osvajač, slavio je rat i činio svirepa zverstva. Njegova smrt je obavijena velom tajne i Everit se usuđuje da razreši ovu zagonetku na osnovu onoga što se zna o Aleksandrovom životu i nudi kraj priče o Aleksandru.
Da li je Aleksandar ubio svog oca? Da li je bio heteroseksualac ili gej? Vizionar ili zanesenjak? Genije ili je samo imao sreće?
Ova knjiga će vas voditi kroz njegov život i probati da da odgovor na ova pitanja.
Ja ću samo dati nekoliko zanimljivih priča iz knjige.
„Nekada davno u Frigiji, oblasti centralne Anadolije, živeo je siromah po imenu Gordije. Mučio se da preživi obrađujući majušno imanje. Imao je jeftina kola i dva para volova, jedan za oranje i drugi za vuču kola.
Jednog dana dogodilo se nešto neobično. Dok je orao njivu, orao je sleteo na jaram njegovih kola i ostao tu čitav dan. Pun strahopoštovanja, Gordije je odlučio da zamoli za objašnjenje vidovnjake ili proroke iz Telmsa, grada u Kariji čuvenom po brojinim prorodicama s tim darom. Muškarci, žene i deca iz tih porododica vešto su tumačili znamenja. Jedan od vidovnjaka bio je slavni Aristander, Aleksandrov lični proricitelj.
Mida je bio kralj slavan po tome što je zatražio od boga da se sve što dodirne pretvori u zlato. No, kad mu je želja ispunjena, otkrio je da više ne može da jede i pije. Hleb i vino pretvarali su se u metal u njegovim rukama ili na njegovim usnama. Kao što stara poslovica kaže, dobro pazi šta želiš jer će ti se možda ispuniti.
Jedan od prvih Midinih kraljevskih poteza bio je da stara očeva kola pokloni gradskom akropolju u čast kralja bogova koji mu je poslao orla.
U ovom trenutku legenda se petvara u istoriju. Kola su postojala. Jaram je za njih bio vezan zamršenim čvorom od drenove kore. Proročanstvo je kazalo da će onaj ko razveže taj čvor postati gospodar Azije. Takvom iskušenju Aleksandar nije mogao da se odupre. U proleće 333. g.p.n.e. poveo je svoju vojsku u Gordijum, velelepnu prestonicu Frigije opasanu masivnim utvrđenjima i s raskošnom palatom. Tražio je da se popne na akropolj, gde su kola stajala u Zevsovom hranu, i kuša sreću u razvezivanju čvora.
Kora je bila tako čvrsto isprepletena da se nije moglo videti kako je privezana. Kralj nikako nije uspevao da razveže čvor. Bio je okružen masom Frigijaca i Makedonaca i izgubio bi obraz kad bi priznao da je nemoćan. Zato je izvukao mač i jednim udarcem rasekao čvor. „Pa, sad je razvezan“, zarežao je .
Neki bi ovo nazvali varanjem, ali za Aleksandra i njegovu pratnju to je bilo ispunjenje proročanstva. Te noći podigla se oluja sa grmljavinom i munjama, potvrdom Zevsovog odobravanja. Ovaj događaj imao je velikog uticaja na javno mnjenje. Podstaknuo je Makedonce da veruju da su bogovi na njihovoj strani, a što je još važnije, opravdao je njihovo prisustvo u Maloj Aziji i možda pokolebao lojalnost Darijevih podanika.“
„Diogen je bio izuzetno nezavisnog duha. Provodio je dane u predgrađu Korinta i odbio je da ode u centar kako bi se sastao sa Aleksandrom. Makedonski kralj se nije uvredio, nego je otišao Diogenu i našao ga kako leži na zemlji i sunča se. Kada je filozof video da mu se Aleksandar i njegova pratnja približavaju, pridigao se na lakat i zagledao se u kralja. - Mogu li nešto da učinim za tebe?, upitao ga je Aleksandar. - Možeš. Pomeri se malo u stranu, zaklanjaš mi sunce. Ova primedba okončala je razgovor. No, Aleksandar nije bio ozlojeđen kako bi se očekivalo, zato što je u Diogenu prepoznao srodan duh. Jedan od njih dvojice se povukao iz sveta, a drugi je nameravao da ga pokori, ali obojica su bili tvrdoglavi, neumoljivi i opsednuti sobom. Kasnije se jedan dvoranin smejao Diogenu, ali kralj je jednostvano primetio: Možeš da kažeš šta hoćeš, ali da nisam Aleksandar, voleo bih da sam Diogen.“
„Kada je pitao pirata šta je mislio kad je krenuo da osvaja more, ovaj je smelo odgovorio: A šta si ti mislio kad si krenuo da osvajaš čitav svet? Zato što imam samo jedan mali brod zovu me razbojnikom, a tebe, pošto zapovedaš moćnom flotom, zovu carem“