Rimska kuća – arhitektura
Iz istorijske perspektive, rimska kuća (domus) je po svom karakteru bila najmanje „rimska“ jer je verovatno inspirisana starijim mediteranskim kulturama kao što su etrurska i grčka. Tipična rimska kuća služila je kao stan za rimsku familiju, za višu srednju klasu.
Ovde ćemo prikazati video jedne rekontruisane rimske kuće.
Arhitektonski raspored rimske kuće
Video počinje onim što je poznato kao atrium. Ova centralna sala bila je fokus čitave kuće i pristupalo joj se iz prostorije fauces (uski prolaz koji je spojen sa ulicom). Današnji, savremeni pandan atriuma je dnevna soba i bio je polu javna površina (pars urbana) koja se prvenstveno koristila za zabavu gostiju i zato je to bio obično najdekorisaniji deo kuće. Animacija prikazuje otvor na plafonu, koji se zove compluvium. Koristi se prvenstveno za ventilaciju ali je takođe omogućavao ulazak kišnice, koja se zatim sakupljala u šupljinu na podu poznatu kao impluvium, i koja se zatim prosleđivala u podzemne cisterne i služila je za upotrebu u domaćinstvu.
Video nastavlja da prikazuje sobe koje su povezane sa ovim centralnim hodnikom u atrijumu. Većina ovih zatvorenih prostora sastojala se od kubikula, koje su u osnovi bile spavaće sobe kuće (nekoliko se takođe nalazilo na gornjem spratu); lararijuma (svetilište za domaćinstvo smešteno u jednom uglu), prostorija za roblje/sluge i toaleta u kući. Ove prostorije su često bile okružene alama (bočnim prostorijama), koje su dalje vodile do triklinijuma (trpezarije) na uglu atrijuma. Rimljani su trpezariju smatrali privilegovanim mestom. Triclinium sam po sebi otprilike se prevodi kao „mesto za tri kauča“ jer su gosti, koji su ovde uživali uz raskošne večere, jeli i pili ležeći sa strane na kaučima koji su bili raspoređeni u obliku slova U.
Poslednja prostorija atrijuma koja se na kraju povezivala sa peristilijumom (zadnjim dvorištem na otvorenom) obično se sastojala od tablinuma ili „kancelarije“ paterfamiliasa-muške glave domaćinstva. Video prikazuje ovaj odeljak kao zvaničnu prostornu zonu sa niskim stolom u kome su smešteni svi važni dokumenti i ovde su se sklapali poslovi. Interesantna je činjenica da, ako pogledamo izbliza, izgleda da atrium rimskog domusa nije imao prozorske otvore koji su gledali na ulicu. To je verovatno bilo zato što je bezbednost i dalje bila primarna briga dobrostojećih građana starog Rima.
Kao što smo ranije spomenuli, peristilijum je bio dvorište iza atrijuma i obično je bio oivičen stubovima, ponekda sa fontanom. Uglavnom je korišćen kao zona za igru dece, za šetnju gostiju. U nekim slučajevima, ovo dvorište sa kolonadom na otvorenom okruženo je kubikulama (spavaćim sobama) i triklinijumom-pomenutom trpezarijom iz koje su gosti mogli ugodno da uživaju u pogledu na baštu tokom gozbe.
Peristilijum je takođe bio povezan sa kulinom (kuhinjom) i drugim skladištima. I na kraju, ovo dvorište je sa zadnje strane okruženo neobičnim delom koji je poznat kao ekedra. Ekedra je u osnovi bila velika i često ukrašena prostorija sa podovima od mozaika i bila je ukrašen zidnim slikama. Neke rimske kuće su imale hortus (baštu u pravom smislu reči) koja je bila smeštena u zadnjem delu placa.
Izvor: Realm of historyhttp://www.realmofhistory.com/2020/04/08/3d-animations-layout-roman-domus-house/