{"id":774,"date":"2022-10-08T15:49:33","date_gmt":"2022-10-08T13:49:33","guid":{"rendered":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/?p=774"},"modified":"2022-10-08T15:49:35","modified_gmt":"2022-10-08T13:49:35","slug":"aleksandar-veliki-od-antonija-everita","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/2022\/10\/08\/aleksandar-veliki-od-antonija-everita\/","title":{"rendered":"“Aleksandar Veliki” od Antonija Everita"},"content":{"rendered":"\n

<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\n
\n
\n

<\/p>\n\n\n\n

Ko je bio Aleksandar u svoje vreme? Entoni Everit nas upoznaje sa Aleksandrom, mladim radoznalim kraljevi\u0107em koji je op\u010dinjen naukom, istra\u017eivanjima i Ilijadom. Kako je njegovo kraljevstvo raslo, tako je on pokazivao po\u0161tovanje prema pot\u010dinjenim narodima i njihovoj tradiciji. Kao osvaja\u010d, slavio je rat i \u010dinio svirepa zverstva. Njegova smrt je obavijena velom tajne i Everit se usu\u0111uje da razre\u0161i ovu zagonetku na osnovu onoga \u0161to se zna o Aleksandrovom \u017eivotu i nudi kraj pri\u010de o Aleksandru. <\/p>\n\n\n\n

Da li je Aleksandar ubio svog oca? Da li je bio heteroseksualac ili gej? Vizionar ili zanesenjak? Genije ili je samo imao sre\u0107e?<\/p>\n\n\n\n

Ova knjiga \u0107e vas voditi kroz njegov \u017eivot i probati da da odgovor na ova pitanja.<\/p>\n\n\n\n

Ja \u0107u samo dati nekoliko zanimljivih pri\u010da iz knjige.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNekada davno u Frigiji, oblasti centralne Anadolije, \u017eiveo je siromah po imenu Gordije. Mu\u010dio se da pre\u017eivi obra\u0111uju\u0107i maju\u0161no imanje. Imao je jeftina kola i dva para volova, jedan za oranje i drugi za vu\u010du kola.<\/p>

Jednog dana dogodilo se ne\u0161to neobi\u010dno. Dok je orao njivu, orao je sleteo na jaram njegovih kola i ostao tu \u010ditav dan. Pun strahopo\u0161tovanja, Gordije je odlu\u010dio da zamoli za obja\u0161njenje vidovnjake ili proroke iz Telmsa, grada u Kariji \u010duvenom po brojinim prorodicama s tim darom. Mu\u0161karci, \u017eene i deca iz tih porododica ve\u0161to su tuma\u010dili znamenja. Jedan od vidovnjaka bio je slavni Aristander, Aleksandrov li\u010dni proricitelj. <\/p>

Mida je bio kralj slavan po tome \u0161to je zatra\u017eio od boga da se sve \u0161to dodirne pretvori u zlato. No, kad mu je \u017eelja ispunjena, otkrio je da vi\u0161e ne mo\u017ee da jede i pije. Hleb i vino pretvarali su se u metal u njegovim rukama ili na njegovim usnama. Kao \u0161to stara poslovica ka\u017ee, dobro pazi \u0161ta \u017eeli\u0161 jer \u0107e ti se mo\u017eda ispuniti.<\/p>

Jedan od prvih Midinih kraljevskih poteza bio je da stara o\u010deva kola pokloni gradskom akropolju u \u010dast kralja bogova koji mu je poslao orla.<\/p>

U ovom trenutku legenda se petvara u istoriju. Kola su postojala. Jaram je za njih bio vezan zamr\u0161enim \u010dvorom od drenove kore. Proro\u010danstvo je kazalo da \u0107e onaj ko razve\u017ee taj \u010dvor postati gospodar Azije. Takvom isku\u0161enju Aleksandar nije mogao da se odupre. U prole\u0107e 333. g.p.n.e. poveo je svoju vojsku u Gordijum, velelepnu prestonicu Frigije opasanu masivnim utvr\u0111enjima i s rasko\u0161nom palatom. Tra\u017eio je da se popne na akropolj, gde su kola stajala u Zevsovom hranu, i ku\u0161a sre\u0107u u razvezivanju \u010dvora.<\/p>

Kora je bila tako \u010dvrsto isprepletena da se nije moglo videti kako je privezana. Kralj nikako nije uspevao da razve\u017ee \u010dvor. Bio je okru\u017een masom Frigijaca i Makedonaca i izgubio bi obraz kad bi priznao da je nemo\u0107an. Zato je izvukao ma\u010d i jednim udarcem rasekao \u010dvor. \u201ePa, sad je razvezan\u201c, zare\u017eao je .<\/p>

Neki bi ovo nazvali varanjem, ali za Aleksandra i njegovu pratnju to je bilo ispunjenje proro\u010danstva. Te no\u0107i podigla se oluja sa grmljavinom i munjama, potvrdom Zevsovog odobravanja. Ovaj doga\u0111aj imao je velikog uticaja na javno mnjenje. Podstaknuo je Makedonce da veruju da su bogovi na njihovoj strani, a \u0161to je jo\u0161 va\u017enije, opravdao je njihovo prisustvo u Maloj Aziji i mo\u017eda pokolebao lojalnost Darijevih podanika.\u201c<\/p><\/blockquote>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

\u201eDiogen je bio izuzetno nezavisnog duha. Provodio je dane u predgra\u0111u Korinta i odbio je da ode u centar kako bi se sastao sa Aleksandrom. Makedonski kralj se nije uvredio, nego je oti\u0161ao Diogenu i na\u0161ao ga kako le\u017ei na zemlji i sun\u010da se. \n\tKada je filozof video da mu se Aleksandar i njegova pratnja pribli\u017eavaju, pridigao se na lakat i zagledao se u kralja. \n\t- Mogu li ne\u0161to da u\u010dinim za tebe?, upitao ga je Aleksandar.\n\t- Mo\u017ee\u0161. Pomeri se malo u stranu, zaklanja\u0161 mi sunce.\n\tOva primedba okon\u010dala je razgovor. No, Aleksandar nije bio ozloje\u0111en kako bi se o\u010dekivalo, zato \u0161to je u Diogenu prepoznao srodan duh. Jedan od njih dvojice se povukao iz sveta, a drugi je nameravao da ga pokori, ali obojica su bili tvrdoglavi, neumoljivi i opsednuti sobom.\n\tKasnije se jedan dvoranin smejao Diogenu, ali kralj je jednostvano primetio: Mo\u017ee\u0161 da ka\u017ee\u0161 \u0161ta ho\u0107e\u0161, ali da nisam Aleksandar, voleo bih da sam Diogen.\u201c<\/pre>\n\n\n\n
\u201eKada je pitao pirata \u0161ta je mislio kad je krenuo da osvaja more, ovaj je smelo odgovorio: A \u0161ta si ti mislio kad si krenuo da osvaja\u0161 \u010ditav svet? Zato \u0161to imam samo jedan mali brod zovu me razbojnikom, a tebe, po\u0161to zapoveda\u0161 mo\u0107nom flotom, zovu carem\u201c\n<\/pre>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ko je bio Aleksandar u svoje vreme? Entoni Everit nas upoznaje sa Aleksandrom, mladim radoznalim kraljevi\u0107em koji je op\u010dinjen naukom, istra\u017eivanjima i Ilijadom. Kako je…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-774","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-zanimljive-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/774","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=774"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/774\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":779,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/774\/revisions\/779"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=774"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=774"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=774"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}