Kada su osnovne namirnice poput hleba po\u010dele da se proizvode jeftino i u velikim koli\u010dinama, za nove stanovnike grada, viktorijanski proizvo\u0111a\u010di su iskoristili priliku da maksimiziraju profit zamenom sastojaka za jeftinije koje bi dodale te\u017einu i zapreminu. Hleb se falsifikovao dodavanjem pariskog gipsa, bra\u0161na od pasulja, krede ili stipse. Stipsa je jedinjenje na bazi aluminijuma, koje se danas koristi u deterd\u017eentima, ali je tada kori\u0161c\u0301eno za pravljenje hleba \u0161to je \u010dinilo hleb po\u017eeljno beljim i te\u017eim. Ne samo da je takvo falsifikovanje dovelo do problema neuhranjenosti, vec\u0301 je stipsa proizvodila probleme sa crevima i izazivala zatvor ili hroni\u010dnu dijareju, \u0161to je \u010desto bilo fatalno za decu.<\/span><\/p>\n\n\n\n Hleb nije bio jedina hrana koja se faslsifikovala. Testovi na 20.000 uzoraka mleka 1882. su pokazali da je petina bila falsifikovana, ali veliki deo toga nisu uradili proizvo\u0111a\u010di, ve\u0107 sami doma\u0107ini. Verovalo se da borna kiselina \u201epro\u010di\u0161\u0107ava\u201c mleko, uklanjaju\u0107i kiseli ukus i miris iz mleka koje je ve\u0107 po\u010delo da se kvari. Male koli\u010die borne kiseline mogu izazvati mu\u010dninu, povra\u0107anje, bolove u stomaku i dijareju, ali jo\u0161 gore, ono \u0161to je sakrila borna kiselina bilo je posebno opasno. Pre pasterizacije, mleko je \u010desto sadr\u017ealo gove\u0111u tuberkulozu, koja bi cvetala u okru\u017eenju pogodnom za bakterije koje je stvorila supstanca. Gove\u0111a TB o\u0161te\u0107uje unutra\u0161nje organe i kosti ki\u010dme, \u0161to dovodi do te\u0161kih deformiteta ki\u010dme. Procenjuje se da je do pola miliona dece umrlo od gove\u0111e tuberkuloze iz mleka u viktorijanskom periodu.<\/p>\n\n\n\n Kupatilo kakvo poznajemo danas je viktorijanski izum. Pored u\u017easnih slu\u010dajeva opekotina u kadi, postoje \u010dak i izve\u0161taji da je bilo incidenata da su toaleti spontano eksplodirali. Razlog za\u0161to je ovo moglo biti mogu\u0107e je taj \u0161to su zapaljivi gasovi poput metana i vodonik-sulfida, koji poti\u010du iz ljudskog otpada, nakupljeni u kanalizaciji mogli da iscure nazad u ku\u0107u, gde bi teoretski mogli da budu zapaljeni od golih plamena sve\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Kako su se ku\u0107e brzo podizale, jedna oblast dizajna koja se \u010desto zapostavljala bila su stepeni\u0161ta, posebno ona koja su bila postavljena za upotrebu posluge. Preusko i prestrmo, sa nepravilnim stepenicama, stepeni\u0161te za poslugu predstavljalo je smrtonosnu konstrukciju. Dodajte tome te\u017einu poslu\u017eavnika za no\u0161enje ili komplikacije sa dugim suknjama, i stepenice bi lako mogle pokazati fatalne.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Britanski pronalaza\u010d je Aleksandar Parks je izumeo materijal koji se mo\u017ee oblikovati a koji danas nazivamo plastikom. Krstio ga je parkesin, ali je ubrzo postao poznat po svom ameri\u010dkom nazivu celuloid. Takva rana plastika bila je veoma po\u017eeljna jer je omogu\u0107avala da se sve od bro\u0161eva i \u010de\u0161lja za kosu do kugli za bilijar, koje su ranije bile dostupne samo u skupoj slonova\u010di, naprave jeftino. Kori\u0161\u0107en je \u010dak i za pravljenje kragni i man\u017eetni koje su se lako \u010distile. Na\u017ealost, parkesin je tako\u0111e veoma zapaljiv i eksplozivan je pri udaru. <\/p>\n\n\n\n Viktorijanci su \u010disto\u0107u povezivali sa idejama o moralnosti i uglednosti. Nova nauka o mikrobima samo je poja\u010dala viktorijansku preokupaciju hvatanjem u ko\u0161tac sa klicama. Hemijski proizvodi za \u010di\u0161\u0107enje za iskorenjivanje prljav\u0161tine i bolesti bili su u velikoj meri reklamirani i veoma efikasni, ali njihovi toksi\u010dni sastojci, poput karbolne kiseline, bili su sadr\u017eani u bocama i pakovanjima koja se nisu razlikovala od drugih proizvoda za doma\u0107instvo. Kutije kausti\u010dne sode i pra\u0161ka za pecivo lako su se mogle pome[ati. Septembra 1888. Aberdin Evening Ekpres izvestio je da je 13 ljudi otrovano karbolnom kiselinom u jednom incidentu, od kojih je pet je umrlo. Tek 1902. godine Zakon o farmaciji je zabranio da boce opasnih hemikalija budu sli\u010dne obi\u010dnim te\u010dnostima.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n U edvardijanskoj eri otkriven je novi magi\u010dni element kao izvor energije i sjaja koji je odu\u0161evio i fascinirao ljude \u2013 radijum. Kori\u0161\u0107en je, kao i azbest, u svim vrstama proizvoda, kao \u0161to su cigarete, kondomi, \u0161minka, pasta za zube, pa \u010dak i \u010dokolada. Iznad svega, vladala je pomama za broj\u010danicima na satovima koje su svetleli u mraku a koje su farbale tzv \u201eradijum devojke\u201d. To su bile \u017eene koje su radile u fabrici satova i bojile broj\u010danike na satovima svetele\u0107om bojom. Ipak, kao \u0161to sada dobro znamo, radijum je izvor trovanja radijacijom i ako se proguta, mo\u017ee dovesti do anemije, preloma kostiju, nekroze vilice i leukemije.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Edvardijanski in\u017eenjeri su mislili da su otkrili \u010dudesni materijal koji nije zapaljiv, jeftin i \u010dist. Kori\u0161\u0107en je za skoro sve u ku\u0107ama po\u010detkom XX veka: fenove za kosu, podne plo\u010dice, igra\u010dke, rukavice za rerne, oluke, izolaciju, \u010dak i ode\u0107u. Me\u0111utim, \u010dudesni materijal, azbest, bio je, kao \u0161to sada znamo, smrtonosan. Azbestna vlakna mogu u\u0107i u plu\u0107a i naneti veliku \u0161tetu. Jo\u0161 uvek ne znamo pun broj smrtnih slu\u010dajeva koji su posledica upotrebe azbesta jer i dalje predstavlja smrtonosnu opasnost.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Fri\u017eideri su po\u010deli da ulaze u dom u edvardijanskoj eri. Bili su to izuzetno korisni izumi ali isto tako i roba kojom je potro\u0161a\u010d mogao da demonstrira svoje pomodarstvo. Problem je bio \u0161to je njihov po\u010detni dizajn bio prepun nedostataka . Ispu\u0161tali su toksi\u010dne gasove kao \u0161to su amonijak, metil hlorid i sumpor dioksid i lako su mogli dovesti do smrti.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Dolazak struje bila je izuzetna inovacija. Ljudi u po\u010detku nisu znali kako da je koriste. Problem je bio \u0161to ljudi nisu imali predstavu kakvu je \u0161tetu mogla naneti struja. Kao izvor energije, bila je \u010dista, sigurna, uklju\u010duje se na prekida\u010d… Ona je bila mnogo skuplja od gasa ali su kompanije reklamirale prednosti struje. Novine su bile prepune tekstova o struji, kao o najnovijem \u010dudu! Izgledala je \u0161ik, moderno i po\u017eeljno. Ako ste urbana porodica, sofisticirana, idete u korak sa vremnom, treba vam struja! Znakovi upozorenja su bili nepotpuni i svodili su se na to da su im savetovali da ne prilaze elektri\u010dnoj uti\u010dnici sa upaljenom \u0161ibicom. Po\u010detkom XX veka, elektroprivrede su nastojale da zainteresuju potro\u0161a\u010de za najnovije elektri\u010dne proizvode. Neki od njih su o\u010digledno bili znak za uzbunu: elektri\u010dni stolnjak u koji su se lampe mogle direktno priklju\u010diti o\u010dito nije dobro i\u0161ao sa opasno\u0161\u0107u od prolivene vode. Me\u0111utim, prava opasnost je dolazila od samih potro\u0161a\u010da koji su poku\u0161avali da uklju\u010de vi\u0161e ure\u0111aje u jednu uti\u010dnicu. Nije bilo uzemljenja ili su poku\u0161avali da sami re\u0161e probleme. Svugde su se mogli videti ogoljeni kablovi. Nigde nije bilo izolacije a ako je i bilo, bila je od neadekvatnog materijala. Novine su bile pune slu\u010dajeva ljudi koji su stradali od struje. <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n U prodavnicama prehrambenih proizvoda viktorijanske Britanije prodavali su se \u010daj, keks, \u0161e\u0107er, bra\u0161no, pirina\u010d i arsenik. Neregulisan tokom ve\u0107eg dela XIX veka, arsenik je bio dostupan svima, podjednako deci i ubicama. Tapete, pivo, vino, slatki\u0161i, papir za umotavanje, oslikane igra\u010dke, insekticidi, ode\u0107a, ukrasi za \u0161e\u0161ire, ugalj i sve\u0107e \u2014 sve je sadr\u017ealo arsenik. Industrijska evolcija je bila “glavni krivac” za sveprisutnost arsenika. Doma\u0107ice su ga koristile za trovanje \u0161teto\u010dina; lekari su ga koristili za odr\u017eavanje tela za kasnije seciranje. Beli arsenik bio je prvi izbor trova\u010da zbog njegove lake dostupnosti. Roditelji pogo\u0111eni siroma\u0161tvom koristili su arsenik da se oslobode vi\u0161ka dece, \u017eene su ga koristile protiv mu\u017eeva i mu\u017eevi protiv \u017eena. Ve\u0107ina trovanja je ipak bila slu\u010dajna. <\/p>\n\n\n\n Osim ako nije jasno ozna\u010den i dr\u017ean odvojeno, beli prah se lako mogao zameniti sa pariskim gipsom (koji proizvo\u0111a\u010di slatki\u0161a koriste za falsifikovanje \u0161e\u0107era), bra\u0161nom ili \u0161e\u0107erom. Pojedinci su nesvesno dodavali arsenik u hranu ili pi\u0107e i niko nije sumnjao da bi zelene haljine ili zelene tapete mogle da razbole, pa \u010dak i da ubiju sve dok lekar nije oglasio alarm 1857. Po\u0161to su lekari prepisivali male doze arsenika kao lek, mnogi su verovali da male doze ne\u0107e izazvati bolest. Tek 1880-ih, kako se broj klini\u010dkih slu\u010dajeva pove\u0107avao, do\u0161lo se do konsenzusa: arsenik u bilo kojoj dozi je nezdrav.<\/p>\n\n\n\n Nema\u010dka je zabranila \u010duvene zelene tapete a Engleska ne jer su proizvo\u0111a\u010di tvrdili da je njihov proizvod bezbedan. Vremenom se to menjalo pogotovo kada je kraljica Viktorija bila bolesna pa se pretpostvljalo da je zbog tepeta. Iako nikada nisu zvani\u010dno zabranjene, po\u010dele su da se pojavljuju reklame sa aresenik free sloganom.<\/p>\n\n\n\n 2) Haljina bojena bojom sa arsenikomhttps:\/\/www.esquiremag.ph\/the-good-life\/pursuits\/paris-green-history<\/a><\/p>\n\n\n\n Na Viktorijance su posebno uticali visoki ideali morala i bontona, a dobar ukus je bio posebno cenjen deo tih ideala. Viktorijansko dru\u0161tvo je karakterisalo brzo rastu\u0107a srednja klasa, ona koja je te\u017eila da se pona\u0161a i izgleda ba\u0161 kao elita. Viktorijanci su pratili najnoviju modu u svemu, od hrane do ode\u0107e, a poslednja moda u ku\u0107nom dekoru bile su \u017eivopisne, tamnozelene tapete. Godine 1775. \u0161vedski hemi\u010dar je izumeo zeleni pigment koji je bio svetao, \u017eivopisan i jeftin za proizvodnju. Tokom godina, ovaj pigment je preuzeo tr\u017ei\u0161te i kori\u0161\u0107en je u svemu. Me\u0111utim, nakon \u0161to su se moderne zelene tapete pretvorile u proizvod masovne proizvodnje, ljudi su po\u010deli da se misteriozno razboljevaju. Ispostavilo se da je klju\u010dni sastojak zelenog pigmenta arsenik. Viktorijanci su pokrivali \u010ditave sobe u svojim domovima ovom otrovnom hemikalijom. Imati arsenik na zidovima sobe bilo je opasno iz nekoliko razloga. Vla\u017enost u prostoriji, zajedno sa rastom gljivica, mogla bi dovesti do toga da se arsenik u tapetama raspr\u0161i u vazduh i dospe u plu\u0107a ljudi. Ni dodirivanje nije bilo bezbedno, a radoznali mali\u0161ani mogla su da pojedu par\u010de tapete koja se lako kida. Kako se sve vi\u0161e ljudi razbolelo pa \u010dak i umrlo, lekari su po\u010deli da povezuju misteriozne smrti sa arsenikom. Tako je javnost bila upoznata sa opasno\u0161\u0107u obavezuju\u0107i proizvo\u0111a\u010de da prave bezbednije proizvode.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Gasno osvetljenje u\u0161lo je u viktorijanske domove uvode\u0107i novu eru svetlosti i udobnosti, ili se barem to o\u010dekivalo. Iako su ku\u0107e postale svetlije pod sjajem gasne lampe, postale su i opasnije. Gas kori\u0161\u0107en u to vreme bio je bez mirisa i podlo\u017ean curenju. Ni\u0161ta nije moglo da upozori osobe u prostoriji na neposrednu opasnost. Pre nego \u0161to bi to shvatili, bili bi u nesvesti i na kraju mrtvi. Bez obzira na rizik, gasne kompanije su bile izuzetno popularne u to vreme, a domovi \u0161irom Engleske su brzo postajali opremljeni gasnim osvetljenjem. Gasne kompanije su tvrdile da je upotreba gasa sasvim bezbedna. Da bi imale ve\u0107u zaradu, gasne kompanije su smanjivale dotok gasa do potro\u0161a\u010da no\u0107u i de\u0161ava se situcija da se gasna lampa ugasi ali da gas i dalje curi u sobu i dovodi do toga da se ujutru stanovnici ku\u0107e ne probude. Druga polovina XIX veka je punila novine \u010dlancima o strdalim ljudima od gu\u0161enja gasom. Napredak u inovacijama je bio vrtoglav i nije bilo vreman da se novi proizvodi ispitaju. Dobrobit osvetljenog i zagrejanog doma bili su razlog za\u0161to su mnogi bili voljni da razikuju i suo\u010de se sa posledicama.<\/p>\n\n\n\n Korset je bio obavezan deo garderobe u viktorijansko doba. Bio je prete\u010da grudnjaka jer je pridr\u017eavao grudi ali je i pomagao da se nosi teret od preko 6kg ode\u0107e. Korseti su bili proizvo\u0111eni u fabrikama i bili su dostupni svima. Iako su izgledali privla\u010dno, \u017eene su konstantno bile u bolovima. U to vreme su po\u010dele da se pojavljuju slike idealnih \u017eena a ti ideali su bili nemogu\u0107e ostvarljivi. Preporuka je bila da se korset nosi stalno. Sada su pravljeni sa jednom malom tehnolo\u0161kom inovacijom a to je bio metalni dodatak koji je omogu\u0107avao da se korset stegne jako a da se ne o\u0161teti tkanina. Cilj je bio da struk bude \u0161to tanji, da se postigne figura tzv. \u201epe\u0161\u010danog sata\u201c. Neke \u017eene su ga nosile i danju i no\u0107u kako bi \u201etrenirale svoje telo\u201c. Po\u010deo je da biva popularan Vodi\u010d za viktorijanske \u017eene gde se preporu\u010divalo \u017eenama da rade ve\u017ebe u korsetu.<\/p>\n\n\n\n Dokazano je da je bio \u0161tetan ali da li je mogao biti ubica? Od upotrebe korseta dolazilo je do stezanja rebara i njihovo lomljenje a sa njima je stradala i jetra koja se urezivala u rebra. Stradao je i \u017eeludac kao i ostali unutra\u0161nji organi. Dovodio je i do brojnih problema sa plu\u0107ima.<\/p>\n\n\n\n Krajem XIX veka \u017eenske aktivnosti su bile sve ve\u0107e i nije bilo ni\u010deg ne\u017eenstvenog voziti bicikl, hodati slobodno i sve to nije bilo prakti\u010dno sa korsetom i \u017eene su po\u010dele da se bune da nema smisla nositi ih, da im smetaju i da ujutru provode sate dok se obla\u010de umesto da rade ne\u0161to pametnije. Ove promene se de\u0161avaju zajedno sa rastom polo\u017eaja \u017eena.<\/p>\n\n\n\n 1882. godine osnovano je Dru\u0161tvo racionalog obla\u010denja koje se protivilo bilo kojoj modi koja deformi\u0161e figuru, ometa pokret tela ili na bilo koji na\u010din, uti\u010de na zdravlje \u017eene. Protivili su se no\u0161enju korseta, visokih potpetica, uskih \u010dizama. Do 1890. godine neke fabrike su po\u010dele da prihvataju zamerke ali jedna stvar, verovatno, nikad ne\u0107e nestati, a to je isku\u0161enje da se dostigne ideal lepote bez obzira na cenu.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161to su, onda, \u017eene nastavile da nose korsete? To je bila svojevrsna psiholo\u0161ka nagrada, imati nevertovanto tanak struk. <\/p>\n\n\n\n 2) Reklama za korset https:\/\/www.pinterest.com\/pin\/194710383875943828\/<\/a><\/p>\n\n\n\n 3)https:\/\/www.pinterest.com\/pin\/365495326015954967\/<\/a><\/p>\n\n\n\n Izvori: www.bbc.com – dr Suzana Limpskomb; www.sciencehistory.comhttps:\/\/www.sciencehistory.org<\/a>, www.historyofyesterday.comhttps:\/\/historyofyesterday.com\/5-ways-the-victorians-poisoned-themselves<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Viktorijansko i edvardijasko razdoblje ozna\u010dilo je revoluciju u doma\u0107instvu. To je bilo smelo i uzbudljivo doba inovacija, revolucionarnih otkri\u0107a i dramati\u010dnih nau\u010dnih promena, od kojih…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-715","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-zanimljive-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/715","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=715"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/715\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":751,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/715\/revisions\/751"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=715"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=715"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=715"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Victorian-house-bred-1-787x1024.jpg\")
<\/a><\/figure>\n\n\n\n2. Borna kiselina u mleku<\/h3>\n\n\n\n
3. Opasna kupatila<\/h3>\n\n\n\n
4. Ubisvtena stepeni\u0161ta<\/h3>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Viktoijanske-stepenice.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n5. Zapaljivi parkesin<\/h3>\n\n\n\n
6. Trovanje karbolnom kiselinom<\/h3>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Victorianska-reklama-u-novinama.jpg\")
7. Radijum<\/h3>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Victorian-cokolada-sa-radiumom.jpg\")
8. \u010cudesni materijal<\/h3>\n\n\n\n
9. Fri\u017eideri<\/h3>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Victorian-frizider.jpg\")
10. Struja<\/h3>\n\n\n\n
11. Arsenik<\/h3>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Viktroijanska-soba-sa-zelenim-tapetama.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Zelena-haljina-aresnik-viktorijansko-doba.jpg\")
<\/figure>\n
1)Embroidery Woman<\/em>, Georg Friedrich Kersting, 1817.https:\/\/www.theparisreview.org\/blog\/2018\/05\/02\/scheeles-green-the-color-of-fake-foliage-and-death\/<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n12. Gasno osvetljenje<\/h3>\n\n\n\n
13. Korset<\/h3>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Korset-viktorijansko-doba4.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Reklama-za-korset-viktorijansko-doba.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Viktorijanski-korset-estetic.jpg\")
<\/figure>\n