{"id":692,"date":"2022-02-28T16:27:52","date_gmt":"2022-02-28T15:27:52","guid":{"rendered":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/?p=692"},"modified":"2022-03-02T18:44:52","modified_gmt":"2022-03-02T17:44:52","slug":"neverovatan-zivot-karavada-u-nekoliko-cinjenica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/2022\/02\/28\/neverovatan-zivot-karavada-u-nekoliko-cinjenica\/","title":{"rendered":"Neverovatan \u017eivot Karava\u0111a u nekoliko \u010dinjenica"},"content":{"rendered":"\n
\"\"
Boy with the basket of fruit, Caravaggio, Galleria Borghese, Rome. De\u010dak sa korpom vo\u0107a, Karava\u0111o, Gelerija Borgeze, Rimhttps:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Boy_with_a_Basket_of_Fruit<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

1. Bio je siro\u010de<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Ro\u0111en je 1571. godine kada je harala bubonska kuga od koje su mu umrli roditelji.<\/p>\n\n\n\n

2. Njegova dela su bila u slu\u017ebi kontrareformacije<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Krajem XVI i po\u010detkom XVII veka, Katoli\u010dka crkva je gradila kampanju poznatu kao kontrareformacija kao odgovor na reformaciju, koja bi se suprotstavila rastu\u0107oj pretnji protestantizma. Kao deo ovog programa, crkva se obratila slikarima, vajarima i arhitektama da vizuelno potvrde dominaciju i mo\u0107 katoli\u010danstva i povrate katolike koji su pre\u0161li na protestantizam.<\/p>\n\n\n\n

3. Bio je najistaknutiji italijanski barokni slikar<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Karava\u0111o je bio pionir tenebrizma (italijanski: tenebroso, \u201etamno\u2019\u2019) Tenebrizam je izraz u slikarstvu kojim se opisuju jaki kontrastni odnosi svetlog i tamnog (kjaroskura) na slici za postizanje dramatizma koji dominira slikom sa izra\u017eenom tamom i stvaraju\u0107i efekat reflektora.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Judith Beheading Holofernes, Caravaggio, Palazzo Berberini, Rome
Judita odrubljuje glavu Holoferu, Karava\u0111o, Rim https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Judith_Beheading_Holofernes_(Caravaggio)<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

4. Karava\u0111o je radio brzo<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Umro je mlad sa 38 godina ali je bio vrlo plodan umetnik. Slikao je brzo, voleo je da slika dirktno na platno bez skica i crte\u017ea i obi\u010dno je slikao uz pomo\u0107 \u017eivih modela.<\/p>\n\n\n\n

5. Karava\u0111o je bio opasan kriminalac<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Imao je prgavu narav i brzo bi zapadao u kafanske i uli\u010dne tu\u010de. Po\u010dinio je mnoge lak\u0161e prekr\u0161aje poput psovanja policajca ili lutanje ulicama sa ma\u010dem. Jednom je isekao deo plafona kako bi imao vi\u0161e prirodnog svetla dok slika \u0161to je navelo njegovog gazdu da ga izbaci iz stana. Najmanje jedanaest puta je izveden pred sudiju zbog povrede stra\u017eara, bacanja tanjira u lice konobaru jer su, navodno, njegove nedovoljno pe\u010dene arti\u010doke prava uvreda!<\/p>\n\n\n\n

6. Karava\u0111o je ubio \u010doveka u dvoboju<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Ranucio Tomasini je bio rimski makro koji je uvredio prostitutku kojoj se Karava\u0111o divio i za to bio ubijen. Neki smatraju da je netrpeljivost me\u0111u njima bila zbog kockarskog duga.<\/p>\n\n\n\n

7. Proveo je <\/strong>nekoliko<\/strong> godin<\/strong>a<\/strong> u izgnanst<\/strong>vu<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Kao presuda za Tomasinijevo ubistvo bila je smrtna kazna koja se mogla izvr\u0161iti u bilo koje vreme u Rimu. Pobegao je u Napulj gde je na\u0161ao za\u0161titu plemi\u0107kih porodica, poput Sforce i na Maltu, nezavisnu dr\u017eavu, gde se ose\u0107ao sigurnim. Tokom izgnanstva nastavio je da radi pa je tako putovao na Siciliju gde su nastala njegova najuticajnija dela poput Odsecanje glave Svetog Jovana Krstitelja.<\/p>\n\n\n\n

8. Pobegao iz zatvora nakon \u0161to je napao visoko rangiranog viteza<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Dok je bio na Malti Veliki Majstor Malte\u0161kih vitezova Svetog Jovana mu je ponudio vite\u0161tvo \u0161to bi zna\u010dilo i pomilovanje za po\u010dinjeno ubistvo. Me\u0111utim, Karava\u0111o je napao visoko rangirnog viteza tokom neke sva\u0111e \u0161to je zna\u010dilo da Karava\u0111o ostaje bez vite\u0161tva i ide u zatvor. Uspeo je da pobegne iz zatvora na Siciliju gde je \u017eiveo u konstantnom strahu. Njegova paranoja se obistinila jer je bio napadnut, verovatno kao odmazda za incident na Malti i tada mu je lice trajno unaka\u017eeno.<\/p>\n\n\n\n

9. Poku\u0161ao je da iskoristi svoje slike za svoje pomilovanje<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Tokom \u010detiri godine u izgnanstvu Karava\u0111o je poku\u0161avo da dobije pomilovanje od pape za ubistvo Tomasinija. Posalo je slike kao \u0161to su David sa Golijatom i Saloma sa glavom Jovana Krstitelja mo\u0107nim \u010dlanovima porodica koje su bile bliske papi u nadi da oni mogu posredovati u njegovom pomilovanju. Karava\u0111o je umro pre nego \u0161to je bio pomilovan.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n
Salome with the head of Jovan the Bapstist, Caravaggio, Palacio Real de Madrid, Saloma sa glavom Jovana Krstitelja, Karava\u0111o, Nacionalna galerija Madrid https:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Salome_with_the_Head_of_John_the_Baptist_(Caravaggio,_London)<\/a> i David with the head of Goliath, Caravaggio, Galleria Borghese, Rome, David sa glavom Golijata, Karava\u0111o, Galerija Gorgeze, Rimhttps:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/David_with_the_Head_of_Goliath_(Caravaggio,_Rome)<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

10. Umetnici na koje je imao uticaja zvali su se Karava\u0111isti<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Karava\u0111o je ostavio ogroman uticaj na umetnike u svakom gradu koji je posetio. Mnogi umetnici njegovog vremena i generacije koje su usledile, koristile su tenberizam i kjoskur. Jedna od napoznatijih karava\u0111ista je bila Artesmisija \u0110entilesku.<\/p>\n\n\n\n

11. Italijanska mafija je mo\u017eda ukrala Karava\u0111ovu sliku<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

1969. godine Karava\u0111ova slika Ro\u0111enje sa Svetim Franjom i Svetim Lorencom je ukradena u Palermu. Iako slika nikada nije prona\u0111ena, \u010dlanovi italijanske mafije su tvrdili da je slika \u010desto bila izlo\u017eena na sastancima i skupovima visokih \u010dlanova mafije ali da je o\u0161te\u0107ena i naknadno uni\u0161tena.<\/p>\n\n\n\n

12. Iako je bio voljen umetnik svoga vremena njegovo delo je izazivalo stalne kritike \u0161okiranih katolika<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Karava\u0111ovo delo i sposobnosti su se cenili tokom njegovog \u017eivota, a savremeni umetnici su ga smatrali majstorom slikarstva. Me\u0111utim, ponekad su njegova dela izazivala kontraverzu. Neki savremeni kriti\u010dari smatraju poja\u010dani naturalizam na Karava\u0111ovim slikama nepotrebno brutalnim.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Saint Jerome, Caravaggio, Galleria Borghese, Rome.
Sveti Jeronim, Karava\u0111o, Galerija Borgeze, Rimhttps:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Saint_Jerome_Writing<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

13. Uzrok njegove smrti je i dalje nerazja\u0161njen<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Umro je 1610. godine poku\u0161avaju\u0107i da dobije pomilovanje od pape i vrati se u Rim. Neki istori\u010dari tvrde da je umro od sifilisa, malarije ili bruceloze. Drugi veruju da je ubijen kao odmazda za Tomasinija ili viteza kojeg je napao na Malti.<\/p>\n\n\n\n

14. Mo\u017eda su ga ubile njegove slike<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

2010. godine prona\u0111ene su kosti za koje se veruje da su Karava\u0111ove. Kosti su sadr\u017eale toksi\u010dan nivo olova najverovatnije od boja koje je koristio, \u0161to ga je moglo ubiti.<\/p>\n\n\n\n

15. Uticajne li\u010dnosti iz sveta umetnosti redovno se pozivaju na dela Karava\u0111a<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Karava\u0111ov stil upotrebe dramati\u010dnog tenebrizma, efekta reflektora i mra\u010dnih scena u mra\u010dnim tavernama ostavio je zna\u010dajan uticaj na vizuelnu kulturu, \u010diji odjeci se i dalje pojavljuju u delima savremenih umetnika.<\/p>\n\n\n\n

Izvori: H. V. Janson, Istorija umetnosti<\/p>\n\n\n\n

https:\/\/historia.nationalgeographic.com.eshttps:\/\/historia.nationalgeographic.com.es\/a\/caravaggio-pintor-mas-canalla-barroco_14731<\/a>, <\/p>\n\n\n\n

https:\/\/historia-arte.comhttps:\/\/historia-arte.com\/artistas\/caravaggio<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1. Bio je siro\u010de Ro\u0111en je 1571. godine kada je harala bubonska kuga od koje su mu umrli roditelji. 2. Njegova dela su bila u…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-692","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-istorija-i-umetnost"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/692","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=692"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/692\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":712,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/692\/revisions\/712"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=692"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=692"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=692"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}