{"id":529,"date":"2021-09-15T15:48:50","date_gmt":"2021-09-15T13:48:50","guid":{"rendered":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/?p=529"},"modified":"2022-02-03T16:27:14","modified_gmt":"2022-02-03T15:27:14","slug":"vitruvijev-covek","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/2021\/09\/15\/vitruvijev-covek\/","title":{"rendered":"Vitruvijev \u010dovek"},"content":{"rendered":"\n

<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Vitruvijev \u010dovek, Leonardo Da Vin\u010di
preuzeto sa www.mentalflos.com<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Uz Mona Lizu, Poslednju ve\u010deru i neke druge, verovatno najpoznatije slike u istoriji umetnosti, iza \u010duvenog italijanskog renesansnog slikara Leonarda da Vin\u010dija ostalo je nekoliko svezaka prepunih skica.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od najpoznatijih Leonardovih crte\u017ea je Vitruvijev \u010dovek (Ili: \u201cProporcije ljudskog tela prema Vitruviju\u201d), zasnovan na radu \u010duvenog rimskog arhitekte Vitruvija Polija (Marcus Vitruvius Pollio) koji je \u017eiveo i radio u I v.p.n.e. Bele\u0161ka uz sliku nastalu oko 1487. godine, napravljenu tu\u0161em i perom na papiru, govori o proporcijama \u010doveka: du\u017eina \u0161ake je 1\/10 \u010dovekove visine; du\u017eina \u010dovekovih ra\u0161irenih ruku (raspon ruku) jednak je njegovoj visini; razmak od lakta do pazuha iznosi 1\/8 \u010dovekove visine, dlan je \u0161irok koliko i 4 prsta\u2026 Rad ponekad nazivaju i kanonom proporcija ili re\u0111e, proporcijama \u010doveka. Crte\u017e se \u010duva u Galeriji del Akademia u Veneciji i samo povremeno se izla\u017ee javnosti.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

12 \u010dinjenica koje mo\u017eda ne znate o Vitruvijevom \u010doveku<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

1. Leonardo nikada nije imao nameru da objavi Virtuvijevog \u010doveka<\/p>\n\n\n\n

Skica je otkrivena u jednoj od li\u010dnih svesaka majstora renesanse. Studija je jednostavno bila namenjena umetnikovom izgra\u0111ivanju, a kada ju je zavr\u0161io oko 1490. godine, verovatno nikada nije o\u010dekivao da \u0107e joj se diviti. Ipak, danas je Vitruvijev \u010dovek kultno i me\u0111u najpoznatijim umetnikovim delima, zajedno sa Tajnom ve\u010derom i Mona Lizom<\/code><\/pre>\n\n\n\n
2. Tu umetnost susre\u0107e nauku<\/p>\n\n\n\n
Kao pravi renesansni \u010dovek, Leonardo nije bio samo slikar, vajar i pisac, ve\u0107 i pronalaza\u010d, arhitekta, in\u017eenjer, matemati\u010dar i amaterski anatom. Ovaj crte\u017e olovkom i mastilom bio je njegovo istra\u017eivanje teorija o ljudskim proporcijama koje je izneo drevni rimski arhitekta Vitruvije. U svojoj raspravi De Arhitektura, Vitruvije je napisao: \u201eJer ako \u010doveka stave ravno na le\u0111a, ra\u0161irenih ruku i stopala, i par kompasa usredsre\u0111enih na pupak, prsti ruku i stopala dodiriva\u0107e obim opisaog kruga opisanog oko njega. I kao \u0161to ljudsko telo daje kru\u017eni obris, tako se i kvadratna figura mo\u017ee na\u0107i.\u201d<\/pre>\n\n\n\n
3. Leonardo nije bio prvi koji je poku\u0161ao da nacrta Vitruvijevu teoriju<\/p>\n\n\n\n
Ameri\u010dki nau\u010dnik Tobi Lester objasnio je 2012. godine: \u201eNaro\u010dito u XV veku, u decenijama koje su prethodile Leonardovom vremenu crtanja, odre\u0111eni broj ljudi po\u010dinje da poku\u0161ava da prenese tu ideju u vizuelni oblik.\"<\/pre>\n\n\n\n
4. Mo\u017eda je to bio delo saradnje<\/p>\n\n\n\n
Italijanski istori\u010dar arhitekture Klaudio Sgarbi (Claudio Sgarbi) je 2012. godine podelio nalaze za koje je smatrao da ukazuje na to da je Leonardovu studiju proporcija pokrenula sli\u010dna studija koju je uradio njegov prijatelj \u0110akomo Andrea de Ferara (Giacomo Andrea de Ferrara), tada\u0161nji arhitekta. Postoje neke rasprave o tome da li je par radio u tandemu, ali \u010dak i ako je ova teorija neta\u010dna, istori\u010dari se sla\u017eu da je Leonardo usavr\u0161io nedostatke tamo gde je \u0110akomo propao, uklju\u010duju\u0107i i drugi par ruku i nogu koji omogu\u0107avaju ta\u010dniji prikaz Vitruvijevih dela.<\/pre>\n\n\n\n
5. Krug i kvadrat imaju ve\u0107e zna\u010denje<\/p>\n\n\n\n
U svojim matemati\u010dkim istra\u017eivanjima Vitruvije i Leonardo nisu tra\u017eili samo proporcije \u010doveka ve\u0107 i celokupne kreacije. U bele\u017enici iz 1492. godine, Leonardo je razmi\u0161ljao: \u201eOd drevnih vremena \u010dovek je prozvan svetom u minijaturi; i sigurno je ovo ime dobro dodeljeno, jer je \u010dovek sastavljen od zemlje, vode, vazduha i vatre i njegovo telo podse\u0107a na zemaljsko.\" Drugim re\u010dima, \u010dovek je mikrokosmos svemira.<\/pre>\n\n\n\n
6. On je mu\u0161ki ideal<\/p>\n\n\n\n
Identitet modela i dalje je obavijen velom misterije, ali istori\u010dari umetnosti veruju da je Leonardo dao sebi slobodu u prikazvanju istog . Ovo delo nije toliko portret koliko marljiv prikaz savr\u0161enog mu\u0161kog oblika dizajniranog matematikom.<\/pre>\n\n\n\n
7. Mogao bi biti i autoportret<\/p>\n\n\n\n
Neki istori\u010dari umetnosti sugeri\u0161u da je sam Leonardo bio model Vitruvijevog \u010doveka. Kao \u0161to je Lester rekao za NPR: \"Opisali su ga kao vrlo fino gra\u0111enog, sna\u017enog, veoma lepog sa pramenovima kose koji su se uvili i spustili do ramena. Postoji nekoliko mogu\u0107ih prikaza, jedan koji je pre\u017eiveo u skulpturi iz Firence i jo\u0161 jedan koji je na fresci iz Milana, a obojica tako\u0111e pomalo li\u010de na tu figuru \u201c. Ali priznao je da ne postoji na\u010din da se zna sigurno.<\/pre>\n\n\n\n
8. Vituvijev \u010dovek je imao kilu<\/p>\n\n\n\n
To je dijagnoza koju je hirur\u0161ki predava\u010d A\u0161rafijan (Hutan Ashrafian) postavio 521 godinu nakon nastaka dela: Ingvinalna kila. A\u0161rafijan je dalje teoretizovao da je takva dijagnoza moglo ubiti ovog Vitruvijevca, i ako je Leonardo modelirao figuru na osnovu le\u0161a, verovatno ga je ubila kila.<\/pre>\n\n\n\n
9. Telo je iscrtano mernim linijama<\/p>\n\n\n\n
Pogledajte grudi, ruke i lice \u010doveka. Pune ravne linije ozna\u010davaju Leonardove proporcije na koje se odnose njegove bele\u0161ke. Na primer, u\u0161i \/ dno nosa do obrva \u010dine tre\u0107inu lica isto kao i dno nosa do brade, a od obrva do linije kose \u010dini vrh.<\/pre>\n\n\n\n
10. Ima i druga, manje ezoteri\u010dna imena<\/p>\n\n\n\n
Skica se naziva i Kanon svojstava ili Proporcija \u010doveka.<\/pre>\n\n\n\n
11. Ima 16 poza<\/p>\n\n\n\n
Na prvi pogled mo\u017eete videti samo dve: stoje\u0107a poza sa skupljenim nogama i ra\u0161irenim rukama i poza sa ra\u0161irenim rukama i ra\u0161irenim nogama. Ali genijalno kod Leonardove slike je to \u0161to prikazano telo omogu\u0107ava prikaz 16 kombinacija ovih ispru\u017eenih udova.<\/pre>\n\n\n\n
\"\"
Vitruvijev \u010dovek, Leonardo Da Vin\u010di
preuzeto sa www.mentalflos.com<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
12. Originalna skica se retko vi\u0111a u javnosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Uz Mona Lizu, Poslednju ve\u010deru i neke druge, verovatno najpoznatije slike u istoriji umetnosti, iza \u010duvenog italijanskog renesansnog slikara Leonarda da Vin\u010dija ostalo je nekoliko…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[15],"class_list":["post-529","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-istorija-i-umetnost","tag-leonardo-da-vinci"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/529","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=529"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/529\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":669,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/529\/revisions\/669"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=529"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=529"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=529"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}