{"id":440,"date":"2021-08-03T11:31:10","date_gmt":"2021-08-03T09:31:10","guid":{"rendered":"http:\/\/olja.4net.rs\/wordpress\/?p=440"},"modified":"2022-02-08T20:16:56","modified_gmt":"2022-02-08T19:16:56","slug":"440","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/2021\/08\/03\/440\/","title":{"rendered":"Pri\u010da o Pepeljugi"},"content":{"rendered":"\n
<\/span>\"\"
\n

Nekada davno \u017eivela je devojka po imenu Peepljuga….<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da o Pepeljugi do\u017eivela je bezbroj ponavljanja koja su vremenom evoluirala u \u0161armantnu bajku koju poznajemo danas.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Pri\u010da o Pepeljugi je jedna od najpopularnijih na svetu. Zapad je upoznao pri\u010du kada je \u010carls Perou (Charles Perrault) 1697. godine objavio, ali pri\u010da o mladoj heroini, nepravedno prisiljenoj da postane slu\u0161kinja, koja kasnije postaje \u010dlan kraljevske porodice, vekovima ranije pri\u010dana je u Kini za vreme dinastije Tang (618.-907. godine) u pri\u010di o Je \u0160en (Yeh Shen). U ovoj pri\u010di zla ma\u0107eha i njene zle \u0107erke, ubijaju \u017eivotinje prijatelje Je \u0160en, ali na kraju su uni\u0161tene i devojka osvaja kraljevu ruku.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

Pri\u010du je pesnik \u0110anbatista Basile (Giambattista Basile 1566.-1632.) preradio u Italiji u XVII veku, pre Perouve verzije. Posmrtno objavljivanje Basileove, sada poznate knjige za decu, \u201cIl Pentamerone\u201d, 1634. godine sadr\u017eala je pri\u010du La Gatta Cenerentola (Ma\u010dka Pepeljuga) koja je prepoznata kao prvo evropsko pojavljivanje pri\u010de u \u0161tampi, mada je, kao i druge Basileove pri\u010de, ona ve\u0107 bila poznata u Italiji. Pri\u010da je potom prera\u0111ena i objavljena u drugim oblicima u Nema\u010dkoj, Rusiji i drugim zemljama.<\/p>\n\n\n\n

Brojni savremeni autori tvrde da je pri\u010da potekla iz drevnog Egipta i pripisuju je gr\u010dkom istori\u010daru Strabonu (65. g.p.n.e. – 23.g.p.n.e.). Svi ovi pisci ponavljaju u osnovi istu verziju pri\u010de – koja nije nimalo sli\u010dna Strabonovoj – ali im se daje autenti\u010dnost citiranjem njega kao njihovog izvora. Ovi pisci \u010dak idu toliko daleko da navode \u201e\u010dinjenice\u201c iz drevne istorije koje podr\u017eavaju njihove tvrdnje da se narodna pri\u010da zasniva na stvarnim doga\u0111ajima, a neki navode Herodota ili druge drevne izvore kako bi svojim tvrdnjama dali ve\u0107u te\u017einu.<\/p>\n\n\n\n

U stvarnosti, pri\u010da koju nastavljaju da predstavljaju kao \u201eegipatsku Pepeljugu\u201c nema egipatsko poreklo i, u svojoj sada\u0161njoj verziji, nigde se ne pojavljuje u drevnoj literaturi. Strabonova verzija takozvane \u201eegipatske Pepeljuge\u201c nema gotovo nijedan od elemenata popularne savremene verzije.<\/p>\n\n\n\n

Strabon pri\u010da pri\u010du u svojoj \u201cGeografiji\u201d, knjiga XVII.33. Strabonov izve\u0161taj je zapravo prili\u010dno kratak. Pri\u010da kako je tokom putovanja kroz Egipat \u010duo pri\u010du o kurtizani po imenu Rodopij za koju je izgra\u0111ena tre\u0107a piramida u Gizi. Pi\u0161e: \u201cOni pri\u010daju \u010dudesnu pri\u010du da je, kada se kupala, orao oteo jednu njenu sandalu od slu\u0161knje, i odneo je u Memfis. Dok je kralj delio pravdu na otvorenom, orao je, stigav\u0161i iznad njegove glave, bacio sandalu u krilo i kralj je, uzbu\u0111en kako lepim oblikom sandale, tako i neobi\u010dno\u0161\u0107u doga\u0111aja, poslao svoje ljude na sve strane u zemlju u potrazi za \u017eenom koja je nosila sandalu i kada je prona\u0111ena u gradu Naukratis, odvedena je u Memfis i postala je kraljeva \u017eena.<\/p>\n\n\n\n

Strabonova pri\u010da, za razliku od sada\u0161nje verzije koja mu se pripisuje, ne uklju\u010duje zle polusestre koje je progone, nijednog gospodara i nijedan festival. Jedini motiv pri\u010de o Pepeljugi je sandala kori\u0161\u0107ena za pronala\u017eenje \u017eene koja \u0107e biti kraljeva supruga. Ptica je tako\u0111e jasno identifikovana kao orao koji u Egiptu nije bio poznat tokom ve\u0107eg dela svoje istorije i nije se pojavio ni u jednoj ikonografiji do dinastije Ptolemej (323.-30. g.p.n.e.), a ni tada ne bi bila ptica izabrana u drevnoj egipatskoj pri\u010di.<\/p>\n\n\n\n

\"Cinderella-Pepeljuga-istorija-vintage\"
Vintage Cinderellahttps:\/\/unsplash.com\/s\/photos\/cinderella-mcgill<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Oliva Bjupr Miler (Olive Beaupre Miller) je bila spisateljica koja je napustila svoje bavljenje knji\u017eevno\u0161\u0107u kada je postala majka. Posvetila se svojoj \u0107erki Vird\u017einiji, ali je i dalje bila zainteresovana za pisanje i knji\u017eevnost. Kada nije mogla da prona\u0111e pri\u010de pogodne za \u010ditanje svojoj \u0107erki, odlu\u010dila je da napi\u0161e svoju. Smatrala je da su pri\u010de ispravne ako ispunjavaju tri kriterijuma: morale su biti dobro napisane, dati pozitivnu eti\u010dku izjavu i biti u skladu sa razvojnom dobi deteta.<\/p>\n\n\n\n

Ona i njen suprug osnovali su izdava\u010dku ku\u0107u poznatu kao \u201cBookhouse for Children\u201d koja je objavljivala vrste pri\u010da koje je Miler smatrala prikladnim za mlade umove. Napisala je pri\u010du \u201cRhodopis\u201d (Prva pri\u010da o Pepeljugi) za knjigu \u201cKroz hodnike vila\u201d (Throug Fairy Halls) objavljenu 1920. godine da bi svojoj publici pru\u017eila \u0161armantnu pri\u010du za koju je znala da \u0107e biti popularna. Miler je sjajno ponovo obnovila kratku Strabonovu pri\u010du kao pri\u010du o prelepoj egipatskoj devojci \u010diju pozla\u0107enu sandalu uzima orao dok se kupa u Nilu. Radnja pri\u010de se zatim prebacuje na kralja na svom tronu koji deli pravdu i pokazuje milost farmeru koji nije mogao da plati porez. Kralj je malodu\u0161an jer nema \u017eenu i porodicu u momentu kada mu orao iznenada spu\u0161ta sandalu u krilo. Uzimaju\u0107i ovo kao znak bogova, on sprovodi nacionalnu potragu za devojkom \u010dija \u0107e stopalo odgovarati sandali, ali je ne mo\u017ee prona\u0107i. Kralj je bio o\u010dajan jer je verovao da je probao sandalu svakoj \u017eeni. U ovom trenutku se vra\u0107a farmer kojeg je ranije po\u0161tedeo i ka\u017ee kraljevom glavnom pisaru da jedna divna devojka nije probala sandalu. Zatim im ka\u017ee gde se Rodopi ujutro kupa i oni odlaze tamo da je prona\u0111u. Rodopino stopalo savr\u0161eno pristaje sandali. Ona postaje kraljica Egipta i pri\u010da se sre\u0107no zavr\u0161ava.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da je dobro ispri\u010dana savr\u0161enim tempom, ali to nije drevna egipatska pri\u010da. U nekom trenutku izme\u0111u njenog objavljivanja 1920. godine i danas, neko je izmenio, tako da je postala verzija koju mo\u017eete na\u0107i u knjigama.<\/p>\n\n\n\n

Verzija ove pri\u010de, poznate kao “Egipatska Pepeljuga”, mnoge Strabonove i Milerove elemente pretvara u mnogo slo\u017eeniju pri\u010du. Ovde je Rodopis siroma\u0161na robinja, kidnapovana iz Gr\u010dke, koja \u017eivi u Egiptu u dru\u0161tvu drugih robinja koje se prema njoj lo\u0161e ophode (zle polusestre iz pri\u010de o Pepeljugi). Ona je dobrodu\u0161na sa dugogodi\u0161njom patnjom u sebi, komunicira sa \u017eivotinjama i radi za ne\u017enog gospodara \u010dije je veliko zadovoljstvo dremanje ispod omiljenog drveta dok robovi brinu o njegovom doma\u0107instvu. Rodopis je prili\u010dno graciozna i jednog dana je njen gospodar vidi kako ple\u0161e dok radi svoj posao i impresioniran je time kako mu se \u010dini da gotovo klizi po zemlji. On joj poklanja par lepo ukra\u0161enih papu\u010da. Ubrzo nakon toga, kada se pro\u010dulo da faraon Amasis odr\u017eava veliki festival, Rodopis je uzbu\u0111ena \u0161to \u0107e prisustvovati i zami\u0161lja kako ple\u0161e u svojim novim papu\u010dama. Me\u0111utim, druge slu\u0161kinje je nikada nisu volele i sada su jo\u0161 ljubomornije \u0161to joj je gospodar ukazao takvu naklonost. Oni joj daju jo\u0161 vi\u0161e posla i ka\u017eu joj da ne mo\u017ee prisustvovati festivalu dok se sve ne zavr\u0161i. Rodopis je naporno radila kada je primetila kako gospodareva barka isplovljava za sve\u010danost sa ostalim devojkama. Ona peva tu\u017enu pesmu koja je uznemirila obli\u017enjeg nilskog konja koji je vodom iz Nila poprskao i pokvasio joj papu\u010de. Rodopis ih stavlja na obli\u017enju stenu da se osu\u0161e kada je veliki orao (ponekad se ka\u017ee da je sokol ili jastreb) doleteo i uzeo jednu u svoje kand\u017ee. Devojka je izbezumljena zbog gubitka, ali papu\u010du koja joj je ostala, stavlja sebi u haljinu, na \u010duvanje i vra\u0107a se poslu. Na festivalu, Amasis sedi na svom tronu, dosa\u0111uju\u0107i se i o\u010dajavaju\u0107i \u0161to nema \u017eenu, kada mu ptica spusti papu\u010du u krilo. Prepoznaje da je to znak boga Horusa i kojoj god devoja\u010dkoj nozi pristane papu\u010da, posta\u0107e njegova kraljica. Svaka \u017eena na festivalu je isprobala papu\u010du, ali nijednoj nije odgovarala. Amasis, poput princa iz bajke o Pepeljugi, zatim putuje kroz svoje kraljevstvo u potrazi za devojkom \u010dije \u0107e stopalo stati u papu\u010du. Napokon pronalazi Rodopis kojoj ne samo da pristaje papu\u010da ve\u0107 i izvla\u010di drugu papu\u010du iz svoje haljine. Pri\u010da se zavr\u0161ava tako \u0161to Rodopi postaje kraljica.<\/p>\n\n\n\n

Ova verzija pri\u010de je o\u010digledno, razvijena iz Milerove verzije. To ne zna\u010di da Strabonova pri\u010da nije imala nikakve veze sa kasnijim razvojem pri\u010de o Pepeljugi. Mo\u017eda je taj jedan detalj kralja koji koristi sandalu kako bi prona\u0161ao svoju kraljicu inspirisao prvog nepoznatog pisca pri\u010de. Nije da je Strabon na bilo koji na\u010din bio opskurni pisac. Kasnije, u rukama ma\u0161tovitog autora poput Olive Bjupr Miler, Strabonova pri\u010da o\u017eivljava i daleko je ubedljivija od originala. Ne mo\u017ee se, me\u0111utim, tvrditi da je verzija koja je trenutno toliko popularna ranoegipatska verzija Pepeljuge niti da ju je Strabon prvi put zapisao.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: World History Encyclopedia, 2017.https:\/\/www.worldhistory.org\/article\/1038\/the-egyptian-cinderella-story-debunked<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pri\u010da o Pepeljugi je jedna od najpopularnijih na svetu. Zapad je upoznao pri\u010du kada je \u010carls Perou (Charles Perrault) 1697. godine objavio, ali pri\u010da o…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-440","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-zanimljive-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/440","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=440"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/440\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":672,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/440\/revisions\/672"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=440"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=440"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=440"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}