{"id":163,"date":"2021-04-14T13:48:43","date_gmt":"2021-04-14T11:48:43","guid":{"rendered":"http:\/\/olja.4net.rs\/wordpress\/?p=163"},"modified":"2022-02-09T19:46:47","modified_gmt":"2022-02-09T18:46:47","slug":"zasto-su-lekari-protiv-kuge-nosili-cudne-maske-sa-kljunom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/2021\/04\/14\/zasto-su-lekari-protiv-kuge-nosili-cudne-maske-sa-kljunom\/","title":{"rendered":"Za\u0161to su lekari protiv kuge nosili \u010dudne maske sa kljunom?"},"content":{"rendered":"\n

U XVII veku ljudi su verovali da ove maske mogu da pro\u010diste otrovan vazduh. Kuga je za srednjovekovne ljude bila najstra\u0161nija poznata bolest, koja ubija ljude na veoma surov i bolan na\u010din. Ljudima su masovno oticali limfni \u010dvorovi, \u0161to je bilo veoma bolno, a ko\u017ea im je tamnela – i to su samo neki od vidljivih simptoma koji su pla\u0161ili stanovni\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n

Zloslutnoj atmosferi doprinosili su i tada\u0161nji lekari koji su se ogrtali crnim pla\u0161tom i nosili masku sa duga\u010dkim kljunom poput pti\u010djeg. Razlog zbog kog su nosili ove maske le\u017ei u zabludi o poreklu bolesti.<\/p>\n\n\n\n

U periodu izbijanja bubonske kuge – pandemije koja se vekovima ponavljala u Evropi – gradovi zahva\u0107eni bole\u0161\u0107u anga\u017eovali su lekare protiv kuge. Oni su prepisivali lekove za koje se verovalo da su za\u0161titna sredstva na osnovu iskustava, ali i obdukcija koje su radili, a izvodili su ih nose\u0107i maske.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detak no\u0161enja ovog kostima vezuje se za \u010carlsa de Lormea, lekara koji se brinuo o zdravlju mnogih evropskih vladara tokom XVII veka, uklju\u010duju\u0107i i kralja Luja XIII i Gastona od Orleana, sina Marije de Medi\u010di. Njegova, i “uniforma” drugih lekara, uklju\u010divala je kaput, premazan mirisnim voskom, koji je bio povezan sa \u010dizmama, ko\u0161ulju sa nekom vrstom kapulja\u010de, \u0161e\u0161ir i rukavice od kozje ko\u017ee. Tako\u0111e su nosili i \u0161tap kojim su okretali i sklanjali \u017ertve.<\/p>\n\n\n\n

Posebno neobi\u010dan bio je na\u010din kojim su \u0161titili lice: nosili su masku koja je imala otvor za o\u010di (poput nao\u010dara) i duga\u010dak kljun i koja je bila ispunjena parfemom od me\u0161avine biljaka. Maska je imala dve rupe blizu nosnica koje su omogu\u0107avale disanje, ali i podno\u0161enje jakog mirisa uz pomo\u0107 biljaka kojim su bile premazane ili oblo\u017eene.<\/p>\n\n\n\n

Uzrok kuge je bakterija Yersinia pestis, koja se prenosi sa \u017eivotinja na ljude ili putem uboda buve, tako\u0111e kontaktom sa kontaminiranom te\u010dno\u0161\u0107u ili tkivom i kaplji\u010dnim putem – odnosno kijanjem i ka\u0161ljanjem zara\u017eenih osoba. Me\u0111utim, tada\u0161nji lekari su verovali da se bolest \u0161iri vazduhom – a mera za stepen zatrovanosti je bio neprijatan miris – maizma. Oni su verovali da taj vazduh stvara neravnote\u017eu u telesnim sokovima.<\/p>\n\n\n\n

Kako je najdominantniji bio neprijatan miris, oni su verovali da se u njemu krije i uzrok, pa su se od njega \u0161titili jakim parfemima. Osim sopstvene za\u0161tite, verovalo se da jakim mirisima mogu da se “dezinfikuju” podru\u010dja zara\u017eena kugom.<\/p>\n\n\n\n

Lekari su punili svoje maske me\u0161avinom od vi\u0161e od 55 biljaka i drugih komponenti, poput cimeta, mirte i meda. Te me\u0161avine su im bile kao neka vrsta “filtera”. De Lorme je smatrao da du\u017eina kljuna daje dovoljno vremena toj me\u0161avini da “ubije” kugu, pre nego \u0161to ona do\u0111e do nosnica.<\/p>\n\n\n\n

\u010cak tri velike kuge su “gutale” ljudske \u017eivote pre nego \u0161to je uzrok kona\u010dno otkriven. Justinijanova kuga je harala od 541. do 750. godine, a koja je dnevno ubijala oko 10 000 ljudi. Crna smrt je izme\u0111u 1334. i 1372. izbrisala tre\u0107inu Evropljana i nastavila povremeno da se pojavljuje. Tre\u0107a je bila pandemija koja je opusto\u0161ila ve\u0107i deo Azije izme\u0111u 1894. i 1959. godine.<\/p>\n\n\n\n

\n
\n
\n
\n
\"\"<\/figure>\n
Paul F\u00fcrst, Der Doctor Schnabel von Rom (coloured version), Izvor: Wikipediahttps:\/\/commons.wikimedia.org\/wiki\/File:Paul_F%C3%BCrst,_Der_Doctor_Schnabel_von_Rom_(Holl%C3%A4nder_version).png<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

Na kraju, ode\u0107a lekara protiv kuge – kao i njihove metode – nisu imale veliki zna\u010daj. “Na\u017ealost”, pi\u0161e istori\u010dar Frenk M. Snuden, “terapijske strategije tada\u0161njih lekara veoma su malo uticale na to da produ\u017ee \u017eivot, olak\u0161aju patnju ili izle\u010de”.<\/p>\n\n\n\n

Ti lekari su mo\u017eda odmah znali o \u010demu se radi, ali sve do otkri\u0107a bakterija i modernih antibiotika, njihove metode i kostimi nisu mogli da pru\u017ee pravu za\u0161titu od bolesti.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Izvor: National Geographic, 12.03.2020., www.livescience.comhttp:\/\/www.livescience.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U XVII veku ljudi su verovali da ove maske mogu da pro\u010diste otrovan vazduh. Kuga je za srednjovekovne ljude bila najstra\u0161nija poznata bolest, koja ubija…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-163","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-zanimljive-price"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/163","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=163"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/163\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":674,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/163\/revisions\/674"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=163"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=163"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=163"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}