{"id":531,"date":"2021-09-15T15:54:34","date_gmt":"2021-09-15T13:54:34","guid":{"rendered":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/?page_id=531"},"modified":"2022-01-22T16:59:35","modified_gmt":"2022-01-22T15:59:35","slug":"istorija-i-umetnost","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/istorija-i-umetnost\/","title":{"rendered":"Istorija i umetnost"},"content":{"rendered":"\n

Vodi\u010d za po\u010detnike kroz istoriju umetnosti<\/h3>\n\n\n\n
\n
\n

Muzejski istra\u017eiva\u010di nam govore da se prose\u010dni posetilac zadr\u017ei svega 17 do 27 sekundi ispred nekog dela i za tako kratko vreme ne\u0107e otkriti mnogo o istoriji umetnosti. Dakle \u0161ta bi trebalo da tra\u017eimo kada stojimo ispred nekog dela? Dr Laura-D\u017eejn Fouli deli nam kratke savete o vizualnoj analizi i obja\u0161njava nam da ste vi, gledaoci, podjednako va\u017eni kao i stvaraoci dela.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\u201eAko drvo padne u \u0161umi i nema nikoga u blizini da ga \u010duje, da li ono proizvodi zvuk?\u201c Svi smo \u010duli za ovu filozofsku zagonetku koja nas tera da preispitujemo svoje razumevanje percepcije. Ako nismo prisutni, da li se ne\u0161to ipak de\u0161ava? Kada je u pitanju umetni\u010dko delo, va\u0161e prisustvo je najva\u017enije, jer vas umetni\u010dko delo treba vi\u0161e nego \u0161to vi to mislite.<\/p>\n\n\n\n

Ernst Gombrih (Ernst Gombrich), istori\u010dar umetnosti, u svom delu Umetnost i iluzija, izdatom 1960. godine pi\u0161e da je gledalac \u201edovr\u0161io\u201c umetni\u010dko delo i da deo zna\u010denja umetni\u010dkog dela dolazi od osobe koja ga gleda. Nije se bavio umetnicima i njihovim namerama ve\u0107 ga je zanimalo \u0161ta smo mi, gledaoci, doneli u umetni\u010dko delo. Ono \u0161to projektujemo na umetni\u010dko delo zavisi od na\u0161eg porekla, na\u0161eg vaspitanja i obrazovanja, iskustva koja smo imali, na\u010dina na koji obra\u0111ujemo informacije, kako gledamo na svet. Zna\u010denje koje dajemo slici filtiria se kroz sve godine \u017eivota koje smo \u017eiveli.<\/p>\n\n\n\n

Istori\u010dari, i oni koji su zainteresovani za istoriju, \u017eele da istra\u017ee nove periode i pro\u0161ire svoje istorijsko znanje i razumevanje, ali ih slike \u010desto odbijaju. Uprkos mnogim zajedni\u010dkim osobinama, istorija umetnosti je uvek malo odvojena od istorije. Postoji izvestan strah ili ambivalentnost koja proizilazi iz nedostatka razumevanja \u0161ta da se radi ispred umetni\u010dkog dela. Vizuelna pismenost se ne podsti\u010de u \u0161koli i ve\u0107ina ljudi, zainteresovanih za istoriju, bila bi zbunjena idejom da se preduzme vizuelna analiza umetni\u010dkog dela. Formalna analiza podrazumeva provo\u0111enje vremena ispred umetni\u010dkog dela, pa\u017eljivo posmatranje slike i to je jedan od osnovnih elemenata istorije umetnosti. Dobra vest, za one koji \u017eele malo bolje da razumeju umetni\u010dko delo, je da je ovo veoma lako za izvesti.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta treba da tra\u017eim?<\/h3>\n\n\n\n

Vizuelna analiza po\u010dinje gledanjem, stvarno gledanjem, u sliku. Nije ni \u010dudo \u0161to su ljudi toliko ube\u0111eni da je umetnost te\u0161ka za razumeti ako provode tako malo vremena bave\u0107i se njom. Mislim da ne bih mnogo razumela mnoge zamr\u0161ene odnose u istoriji civilizacije da sam samo slu\u0161ala predavanje pola minuta. Moramo da usporimo i po\u010dnemo da prime\u0107ujemo sve elemente umetni\u010dkog dela. Pre nego \u0161to po\u010dnete da razmatrate sadr\u017eaj i kontekst, jednostavno razmotrite osnovne formalne elemente slike: liniju, boju i oblik. Evo kratkog vodi\u010da za po\u010detak\u2026<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Linije<\/h3>\n\n\n\n

Zamislimo da gledamo sliku na platnu. Prvo, fokusirajte se na linije \u2013 pogledajte kakve su tragovi napravljeni na povr\u0161ini slike i poku\u0161ajte da ih opi\u0161ete. Da li je linija debela, podebljana, izra\u017eajna ili ta\u010dkasta, itd? Koje emocije ili raspolo\u017eenja vam bude ove linije ? Da li su linije horizontalne ili vertikalne i kakav je efekat ovih linija? Da li su neke linije uo\u010dljivije od drugih? Da li dominiraju slikom? U koju svrhu? Kakav je efekat? Da li vidite podcrte\u017e ili bilo koje druge tragove ispod slojeva boje na slici? Da li je bilo poku\u0161aja da se oni prikriju?<\/p>\n\n\n\n

\"Cafe
Cafe Terrace at night, Van Goghhttps:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Caf%C3%A9_Terrace_at_Night<\/a>, Kroller-Muller Museum, Oterlo, Nethelands, Terasa kafan u no\u0107i, Van Gog, Kroler-Muler muzej, Oterlo, Holandija<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Boja<\/h3>\n\n\n\n

Koje su boje kori\u0161\u0107ene? Neme\u0161ane primarne boje? Sekundarne boje? Da li su boje komplementarne? Monohromne? Hladne ili tople? Da li neke boje dominiraju platnom? Da li zbog izbora boje ose\u0107ate ne\u0161to posebno? Kakav je efekat izbora boja? Da li su boje smele i \u017eive, ili blede i prigu\u0161ene? Sve vreme pitajte se kakav je efekat kori\u0161\u0107enja izabranih boja u umetni\u010dkom delu. Na primer, ako je slika crno-bela, na \u0161ta vas podse\u0107a? Novine ili stare fotografije, mo\u017eda? Da li odsustvo boje daje umetni\u010dkom delu ose\u0107aj gubitka? Ili monohromatska paleta pomera fokus slike na drugi element \u2013 poput forme ili sadr\u017eaja?<\/p>\n\n\n\n

\"The
The Kiss, Gustav Klimt, Belvedere, Vienna, Austriahttps:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/The_Kiss_(Klimt)<\/a>, Poljubac, Gustav Klimt, Belvedere, Be\u010d, Austrija<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Oblici<\/h3>\n\n\n\n

Slede\u0107e, \u0161to treba da uradite u svojoj vizuelnoj analizi je da pogledate oblike. Da li je \u0161ema geometrijska, ugaona ili slobodna? Da li su oblici nepravilni, jednostavni ili slo\u017eeni? Da li se oblici ponavljaju i kakav je efekat toga? Kako su raspore\u0111eni oblici? Da li su grupisani zajedno ili su udaljeni? Da li se preklapaju? Da li se spajaju sa drugim oblicima? Kakve su ivice oblika? Da li su o\u0161tre ili nejasne? Ima li reljefnih (3D) elemenata na slici? Da li je na platnu dodat jo\u0161 neki materijal? \u0160ta je sa perspektivom? Postoji li ta\u010dka nestajanja? Da li postoji iluzija trodimenzionalnog na povr\u0161ini dvodimenzionalne slike?<\/p>\n\n\n\n

Ovo je vrlo kratak vodi\u010d o tome \u0161ta je formalna vizuelna analiza slike \u2013 ima jo\u0161 mnogo toga da se pogleda i diskutuje, ali nadam se da \u0107e vam biti od koristi. Glavni savet je da posmatrate i opi\u0161ete formalne elemente umetni\u010dkog dela uop\u0161teno i detaljno, pre nego \u0161to ga analizirate u odnosu na bilo koje spoljne faktore. Jer kada duboko posmatramo umetni\u010dko delo, vidimo i razumemo mnogo vi\u0161e i to na kraju vodi ka postizanju ve\u0107eg u\u017eivanja u gledanju umetnosti.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Sadr\u017eaj<\/h3>\n\n\n\n

Nakon \u0161to je zavr\u0161ena formalna analiza, vreme je da pre\u0111emo na sadr\u017eaj. Jednostavno, \u0161ta vidite? \u0160ta, ili ko je prikazan? Da li su neke scene ili li\u010dnosti prepoznatljive iz istorije, religije ili su aktuelne li\u010dnosti? Ili vas mo\u017eda podse\u0107aju na ne\u0161to iz va\u0161eg \u017eivota? Mo\u017eete li utvrditi odnos izme\u0111u osoba koje su prikazane ne umetni\u010dkom delu? \u0160ta mo\u017eemo re\u0107i o njima po ode\u0107i koju nose, pozama koje zauzimaju ili izrazu njihovih lica? Koji predmeti, rekviziti ili mesta su uklju\u010deni u umetni\u010dko delo? Da li su prepoznatljivi? Da li su simboli\u010dni? Kona\u010dno, koji je naslov umetni\u010dkog dela? Da li vam to ne\u0161to vi\u0161e govori?<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"Bal
Bal du moulin de la Galette, Pierre-August Renoirhttps:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Bal_du_moulin_de_la_Galette<\/a>, Musee d’ Orsey, Paris, France, Bal na Mulin de la Galeta, Pier-Ogist Renoar, Muzej Orsej, Pariz, Prancuska<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kontekst<\/h3>\n\n\n\n

Kona\u010dno, posmatramo kontekst i tu su istorija umetnosti i istorija kao jedno. Ovo je kriti\u010dka analiza, ta\u010dka u kojoj istra\u017eujemo i procenjujemo sve dru\u0161tvene, politi\u010dke, ekonomske i kulturne faktore koji su mo\u017eda imali uticaj na umetni\u010dko delo ili umetnika, ili su jednostavno bili prisutni u vreme kada je umetni\u010dko delo nastalo. Tako\u0111e mo\u017eemo pogledati koja pore\u0111enja se mogu napraviti sa drugim umetni\u010dkim delima ili umetnicima. I ovo je ta\u010dka kada mo\u017eemo da se zapitamo: koja je bila umetnikova originalna namera u stvaranju umetni\u010dkog dela i gde je prvobitno bila prikazana?<\/p>\n\n\n\n

Tako da umetnika gledamo samo na samom kraju. Najva\u017enija osoba u celom procesu ste vi<\/strong>. \u0160ta mislite kada pogledate umetni\u010dko delo? Vi ste u centru vizuelne analize. Gombrih je bio sasvim u pravu: gledalac je taj koji dovr\u0161ava umetni\u010dko delo. Zato je moj savet da vi\u0161e iskoristite umetnost i to tako \u0161to \u0107ete provedeti vi\u0161e vremena ispred nje i pa\u017eljivo je posmatrati, jer ste vi<\/strong> jedini kriti\u010dar koji je bitan.<\/p>\n\n\n\n

\"Las
Las Meninas, Diego Velasquezhttps:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/Las_Meninas<\/a>, Museo Nacional del Prado, Madrid, Spain, Male dvorske dame, Dijego Velaskez, Muzej Prado, Mdrid, \u0160panija<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Izvori: www.historyextra.comhttps:\/\/www.historyextra.com<\/a> <\/p>\n\n\n\n

www.latercera.comhttps:\/\/www.latercera.com<\/a><\/p>\n\n\n\n

Francisco Martin GIl, Clavos para entender un cuadro, <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/h2>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vodi\u010d za po\u010detnike kroz istoriju umetnosti Muzejski istra\u017eiva\u010di nam govore da se prose\u010dni posetilac zadr\u017ei svega 17 do 27 sekundi ispred nekog dela i za…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-531","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/531","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=531"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/531\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":596,"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/531\/revisions\/596"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/istorijaitakoto.com\/wordpress\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=531"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}